Stefanovski: Zarobljeni smo civilizacijskim trendom

Slavni gitarista Vlatko Stefanovski nastupiće 21. aprila u Sava Centru sa Big Bend orkestrom Slovenske vojske i najavljuje spektakularan koncert i fenomenalan bend.

„Kada kažete vojni orkestar, obično se misli na koračnice i marševe, ali ovo je nešto sasvim drugo, ovo je big bend koji svira soul, fank, džez standarde, a dobro su naučili i makedonske tradicionale. Bio sam impresioniran njihovim kapiranjem nepravilnih ritmova, kao od šale ih sviraju. Obično je to zadatak za muzičare, a za njih je bilo veoma prirodno i lako da to sviraju sa mnom“, rekao je Stefanovski u intervjuu Tanjugu.

Izuzetno srećan saradnjom sa Big Bendom Slovenske vojske, jedva čeka da tu svoju novu muzičku avanturu predstavi u Beogradu i Skoplju.

„Kada ste u takvom kontekstu, morate da poštujete ceo bend, njihov tajming, njihove ličnosti koje su prilično različite, svako je priča za sebe, ne možete glumiti zvezdu. Bio sam u različitim kontekstima i naučio sam da kada sam negde gost da se ponašam kao gost, kada sam negde domaćin, da se ponašam kao domaćin“, objašnjava Stefanovski.

Ističe da treba biti oprezan sa kolegama, a istovremeno opušten i ne ustezati se, jer „muzika i scena traže ludilo, strast, pristup do daske“.

Muzičari, prema njegovim rečima, imaju dva načina – jedan da budu hermetični, zatvoreni u svom studiju i da prave sopstvenu muziku i drugi da podele energiju sa nekim i da u svakoj toj podeli uloga i energija nešto nauče.

„Uči se i kada nekome nešto pokazujete. Ako je dete otac čovečanstva, onda je student mentor profesoru. Imao sam priliku da držim master klasove po svetu i veoma oprezno prenosim svoje znanje, trudim se da ne budem apsolutistički mentor koji zna sve, nego pokušavam i ja od mladih ljudi da naučim“, rekao je priznati gitarista.

Podseća da je polako i dugo osvajao znanja te da nema potrebu da ih krije, već želi da to podeli sa mladim ljudima, da im pokaže sve tajne koje zna, „skrati put do njihovog sazrevanja, do njihovih saznanja“.

„Od svakoga sa kim podelite scenu, studio ili čak kombi, ako se vozite sa nekim od Skoplja do Beograda, doznaćete neku istinu i saznaćete neku mudrost, ako umete da komunicirate i da čitate“, rekao je Stefanovski i priznao da mnogo uči i od svoje dece, koja „brzo savladavaju digitalni život“.

Mlade muzičare savetuje da budu uporni, da ne odustaju, budu kreativni i da ne pokušavaju da budu neko drugi, već naprotiv, da komponuju, sviraju i vežbaju naporno i da se nikada nikome ne žale da nisu dovoljno poznati, priznati ili plaćeni.

„Ako to dobro urade, biće i poznati i priznati i dobro plaćeni, sigurno. Možda taj dan nije sutra, možda će biti prekosutra ili kroz godinu dana, ali niko nam nije kriv što smo se uhvatili gitare ili muzike. To je moj izbor i čovek mora da bude spreman da plati ceh za svoj izbor“, smatra on.

Stefanovski poručuje mladima i da uče što više, primetivši da zahvaljujući „Jutjubu“ i internetu danas može sve da se nauči.

„S jedne strane internet je osakatio prodaju ploča, a s druge demokratizovao medije, sve je tu, dostupno. Kada se pojavio “Jutjub“, pogledao sam koncerte o kojima sam maštao, a koji su bili nedostupni sedamdesetih i osamdesetih godina, crno-bele snimke mojih omiljenih bendova i gitarista“, rekao je slavni gitarista.

Ipak primećuje da je internet upropastio veliku magiju – „kupovinu ploča, čitanje omota, studiranje svojih omiljenih autora, učenje tekstova“. „Sada se muzika drugačije konzumira, ali drugačije se i živi“, dodao je on.

Stefanovski naglašava da treba stalno učiti nove stvari, da je to recept za borbu od Alćajmerove bolesti, ali i način da se ostane mlad i svež u duhu i izrazu.

Primećuje da smo svi danas malo zarobljeni civilizacijskim trendom.

„Na stranu politika koja nas gazi, raznorazne politike nas napadaju sa svih strana, ali hajde da govorimo o načinu života – automobili, avioni, stres, bankovni računi, kreditne kartice, goriva, letnje i zimske gume, ambulante, bolnice. Kada uzmemo aktuelnu tehnologiju života, malo je previše za naše krhke kosti i naše krhko telo, previše je stresa nad čovekom sa svih strana. Funkcionišemo kao društvena bića, ali malo kao duhovna bića, pa čak i kao fizička bića. Malo se krećemo, previše kafa pijemo, previše smo u fotelji, ispred komjutera i telefona, previše proveravamo vesti, ko nas je zvao, ko nije, brojimo lajkove. To je malo zastrašujuće“, naglasio je muzičar.

Priznaje da je „urbani čovek“ da voli asfalt, ali „asfalt sa svim što nosi podrazumeva veliki pritisak nad našim osetljivim dušama“.

„Treba čovek da pronađe smisao u malim hobijima i zanimanjima. Ja to nalazim u muzici. Kada uzmem gitaru, moj mozak prestaje da funkcioniše u alfa stanju, pređem u beta stanje i na nekom sam drugom mestu“, kaže Stefanovski.

Ima 35 gitara, ali uvek mu je, kao i svakom gitaristi, potrebna još jedna.

„Poslednje što sam dobio je novi model električne gitare Yamaha – Revstar i dobio sam Yamaha Silent model koja nema telo, samo vrat, zvuči fenomenalno. Inače imam gitare koje sam dobio od vrhunskih majstora, jedan od njih je Leo Skala koji živi u Kaliforniji, koji mi je napravio gitaru koja liči na Les Pol i koja izgleda kao da je 50 godina stara i tako zvuči. Ta mi je veoma draga“, rekao je Stefanovski.

Voli, kako kaže, vrhunske majstorske gitare, ali i da nađe neki meksički Stratocaster, jeftin, a da je dobro napravljen i da dobro zvuči.

„Drama svih gitarista je što nam uvek treba još jedna gitara. Sve što imamo je super, ali nam treba uvek još jedna. Ne mogu se svima posvetiti pođednako. Dve-tri godine koristim jednu, pa se prezasitim, onda počnem putovati sa drugom i nikad kraja toj potrazi, nikad ne mogu da se zadovoljim tim svojim tonom, uvek mi treba još nešto“, pojasnio je Stefanovski.

Posle saradnje sa velikim brojem istaknutih muzičara, voleo bi da podeli umeće sa saksofonistom iz Norveške Janom Garbarekom, a kaže da bi bilo sjajno da nastupi i sa Džonom Meklaflinom ili Džefom Bekom i da mu je žao što je čuo da je Erik Klepton lošeg zdravlja.

Još uvek mu mnogo znači tradicionalna muzika. „To je moj rukopis, moj potpis, ja sam tu na svome i tu je moja teritorija i te skale i rečenice koje sam skinuo u velikoj meri upotrebljavam. Dosta sam toga odsvirao i naučio iz tradicionalne muzike, i jednostavne prelepe lirske melodije i neke veoma komlikovane zavrzlame, ora, kola, koja su praktično neodsvirljiva“, istakao je Stefanovski.

(Kraj) jam/sn

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.