Medeni mesec

Sredinom marta počinje parenje fazana, a zatim dolazi nošenje jaja, ležanje na njima i, najzad, izvođenje pilića, koji će vrlo brzo naučiti da samostalno pronalaze hranu. Kada im izrastu krila i počnu da lete, završiće se čarobni krug uzgoja i iz njega će izleteti nova generacija fazana.

Mužjaci postaju veoma ratoborni u doba parenja i očima ne mogu da vide svoje rivale; kidišu na njih i nastoje da ih oteraju sa svoje teritorije. Tako dolazi do dvoboja koji se često završavaju krvlju i povredama. Fazanski petlovi su poligami – u vreme parenja pored sebe zadrže pet-šest pa i više ženki, što zavisi od broja petlova u lovištu. Uvek je bolje da ih je manje nego više, jer su posledica čestih dvoboja brojne neoplođene ženke. Fazan celog dana obigrava oko ženki i udvara im se, a pari se sa njima u prvim jutarnjim časovima. Medeni mesec fazana traje nekoliko nedelja i za to vreme ženke odaberu gnezda u koje nose jaja. Po pravilu, ne posvećuju mnogo pažnje izradi gnezda, pa ni izboru mesta u lovištu. Najčešće je to neko lucerište, livada ili međa. Zbog toga u prvoj kosidbi strada priličan broj gnezda, pa i fazanki, jer u to vreme nerado napuštaju gnezda.

Inače, fazan živi u šumama koje nisu guste, nedaleko od obrađenih polja, i to uvek u blizini reka i jaruga sa vodom. Voda mu je neophodna. Danju luta šumama i poljem tražeći hranu, a hrani se semenkama, žitaricama, crvima, pa čak i miševima. Noću se najradije zadržava u gustim i vlažnim šumama. Fazan, ptica prekrasnog perja, ima vrlo lošu ćud – svađa se sa pripadnicima svog roda i nerado podnosi blizinu ostalih ptica. Zbog njegove lakoumnosti, ptice grabljivice love ga bez teškoća, a on i ne pokušava da pređe u odbranu niti da glavu spase begom.

Domovina fazana je Azija, odakle potiču sve najrasprostranjenije vrste. Fazan koji živi na jugu Kine i u jugoistočnim krajevima Mongolije poznat je kao zlatni gnjetao. Po lepim bojama poznati su blistavi gnjetao živih boja – zelene, crvene i ljubičaste, kao i ušati gnjetao, kod kojeg je vrat ukrašen belom ogrlicom koja štrči iznad glave u obliku ušiju. Obični fazan potiče sa obala Kaspijskog i Crnog mora. Kada su Grci posle mitskog putovanja Argonauta radi osvajanja zlatnog runa zaposeli Kolhidu i prvi put ugledali ove ptice, bili su očarani njihovom lepotom i odlučili su da nekoliko primeraka odnesu u domovinu. Uskoro su se fazani rasprostranili po čitavoj Evropi. Rimljani su ih poštovali kao simbol božanstva i njima u čast spaljivali mirođije, a Egipćani su zlatnog fazana smatrali simbolom mladosti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.