Život na ivici – od porno-stara do holivudskog glumca

Ron Džeremi (Ron Jeremy) je čovek čija sudbina kao da govori „Nemojte ići mojim stopama!“ Verovatno najpoznatiji muški porno-star, inače poznat po tome što mu je *** iste veličine kao i stopalo, danas ne odaje utisak top-forme – pre deluje kao da je izleteo pravo iz neke američke humorističke serije, i to otužnije provinijencije (čitaj: za unutrašnju upotrebu). Ako je taj izraz uopšte primeren prirodi njegovog posla, napomenimo da je glumio u preko 1.600 porno filmova, režirao ih je oko 250, „odradio“ je 4.000 žena, a za sebe samo skromno kaže da je „samo još jedan glumac koji pokušava da nađe mesto pod holivudskim suncem“.

On je rođen u jevrejskoj porodici u njujorškom Kvinsu, pod imenom Ron Hajat (Ron Hyatt). Detinjstvo mu je bilo teško i siromašno, a roditelji su svoje troje dece podigli i odškolovali sa teškom mukom. Svetlo na kraju tunela za Rona bio je trenutak kada je njegova tadašnja devojka poslala njegove fotografije u časopis Playgirl. Iako nije imao šmek tipične porno-zvezde, imao je harizmu i njegova pojava odmah je privukla pažnju porno-producenata. Za početak svoje karijere, Ron je dobio i blagoslov oca, čiji je jedini uslov bio da ovaj ne koristi svoje pravo prezime, pa je on za umetničko prezime uzeo svoje drugo ime.

O njegovom tragičnom životu čak je snimljen i film – i to ne igrani, već dokumentarac, pod nazivom Porn Star: the Legend of Ron Jeremy. Ovo ostvarenje pobralo je komplimente kritike i publike, a pronicljiv (pornicljiv?) stil u kojem je rađeno čini ga zabavnim i interesantnim, bacajući na trenutke i pomalo tužno svetlo na život glumca koji pokušava da svoj životni put razveže od porno-industrije i uspe u pravom filmu.

Ron je u martu navršio 49 godina i još uvek je aktivan u svojoj matičnoj profesiji, ali mu se dinamika rada svela na šest do deset filmova godišnje (hobi?) i priznaje da je danas ipak više gladan hrane nego seksa: „Preselio sam se iz teretane u kafanu“.

Popularnost u hardcore svetu porno-industrije za muške vedete ne znači mnogo, pošto, suprotno logici stvari u „dnevnom“ showbiz-u, u ovoj mračnijoj strani zabavljačke mašinerije žene imaju daleko veću prođu i čvršći profesionalni status nego muškarci: one su zvezde čija se imena pamte, dok muškarci samo dolaze i odlaze.

Ron tako rezignirano kaže: „Porno-zvezde su na dnu lestvice popularnosti, mada sama činjenica da smo porno-zvezde otvara naše živote prema ljudima i čini nas pristupačnijima za njih. Pošto su nas videli i kako vodimo ljubav, ljudi misle da znaju sve o nama. To nije loše pošto mi često uspe da se provučem u nekim stvarima u kojima to drugim muškarcima ne bi pošlo za rukom. Ipak, više nisam opasan. Nije mi više 25, a i koja bi riba ostavila svog dečka kako bi bila riba Rona Džeremija.“

On otvoreno govori o problemima i rizicima koje njegova profesija podrazumeva, a i film o njemu bogat je takvim scenama, među kojima su za gledaoce svakako najstresnije one u kojima Ron, ne bez strepnje, čeka rezultate svog redovnog mesečnog testiranja na HIV i kada govori o tome kako u poslednjih 25 godina nije uspeo da stvori nijednu dužu vezu.

Svoje mišljenje o porno-industriji slikovito predstavlja sledećim iskazom: „Za svoj prvi film, 1978. godine, potrošio sam celi sat vremena na šminkanje, premda mi to niko nije tražio – muškarci su tada bili samo „podupirači“, kao što su, uostalom, i sad. Prave zvezde u pornićima su žene. Prosečan momak u porno-industriji može godišnje da zaradi od 30 do 40 hiljada dolara, dok prosečna riba sa ugovorom mazne od 100 do 500 hiljada dolara. Zato pozivam feministkinje, koje uporno tvrde kako porno-industrija iskorišćava žene, da malo prostudiraju poslovne knjige. Uostalom, svi moji šefovi su – žene.“

A kada je u pitanju etička strana svega toga, Ron kaže: „Gotovo svi koji imaju problema s pornografijom upiru prstom u Prvi amandman. Problem je, međutim, u religiji i ja to poštujem. Apsurdno je, međutim, što gotovo po pravilu upravo one koji su najglasniji u borbi protiv pornografije uhvatimo sa „spuštenim gaćama“. Svi ti puritanci su imali nekakve skandale. Sve u svemu, najviše mi smetaju upravo oni koji me mrze i bore se protiv onoga što radim, a zapravo su prljaviji od mene.“ A kako izgleda Ronov pokušaj da mu svane i u vodama mainstream-a? Do sada je uspeo da se pojavi u više od 55 „straight“ filmova, ali su mu dodeljivane mahom minorne, beznačajne uloge u komedijama. Pored toga, više puta je gostovao u najjačim američkim talk-show emisijama, a dvaput i u video spotovima Kid Rock-a.

„Moj kult radi za mene. Zovu me pretežno mlađe poznate osobe koje me, recimo, vole iz nekog razloga istaći u svojim filmovima. Većina onih starijih me ne bi pustila ni blizu sebi. No dobro, razumem ih, jasno mi je zašto bi nekome moglo biti neugodno blizu mene.“

Činjenica da se na prste može izbrojati koliko se porno-zvezda probilo i u mainstream-u Rona ne obeshrabruje: „Zar nemamo pravo na nove početke u životu? Zaradio sam dovoljno da ne moram da se brinem za svoj opstanak, ali bih ipak bio razočaran da ne uspem, jer mi je oduvek bio san da se probijem i u „pravoj“ kinematografiji.“

Uloga u dokumentarcu za Rona je uglavnom bila uživanje, mada ima i neke primedbe: „Šteta što nisu iskoristili više materijala iz mojih mainstream nastupa. Ali, to je razumljivo, ako se ima u vidu da prava za porniće ništa ne koštaju, dok su za prikazivanje dela mog nastupa kod Džeja Lena morali da plate devet hiljada dolara. Pored toga, voleo bih i da su mogli da stave više moje mame.“ Ronov otac i sestra u više navrata u filmu govore o Ronu. Što se njegove majke, koja je umrla kada mu je bilo samo osam godina, tiče, samo su stavili zahvalnicu njoj u završnoj špici, na šta Džeremi kaže: „Kakvi su to balvani! Imali su majku porno-zvezde koja je radila za CIA i nisu to iskoristili! Da ne poveruješ!“ Stvarno, da ne poveruješ!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.