Masovni turizam – dobro ili loše? (2)

Arheolozi koji su pronašli drevni grad Inka, Maču Pikču, u Peruu, poneli su iskonsko iskustvo otkrića sa sobom. Svaki sledeći putnik dobijao je sve manje iskonskog doživljaja. Danas još uvek treba pešačiti dva dana kroz šumovite padine Anda da se dođe do Maču Pikčua. Međutim, peruanska vlada gradi žičaru, koja će omogućiti dolazak većeg broja turista i veći priliv profita. Iskonski doživljaj otkrića nestaće potpuno s dolaskom prvih turista žičarom. "Pravi koreni turizma ne leže u hodočašću, pa ni u poštenoj trgovini, nego u ratu", zaključuje poznati sociolog Hakim Bej (Hakim Bey). "Silovanje i pljačka iskonski su oblici turizma. Turisti su stigli odmah posle rata, poput ljudskih grabljivica koje kljucaju po ostacima krvoprolića na ratištu, u potrazi za imaginarnim plenom – za slikama!"
Turističke agencije love mušterije prodajući im miris otkrića. Tražene destinacije se sve više prebacuju iz Prvog u Treći svet. Mnoge zemlje Afrike, Azije i Južne Amerike žive od turizma. Egipat, koji je sa 50 milona stanovnika najmnogoljudnija zemlja Afrike, godišnje prima gotovo dvostruko veći broj turista. Milioni ljudi uz Nil žive od stranih posetilaca. Roditelji ne šalju svoju decu u školu nego među grupe turista. Tamo uče desetine jezika i vraćaju se kući punih džepova. Isto kao što turisti pogrešno doživljavaju lokalno stanovništvo, tako i ovi njih vide jedino kao lak izvor novca.
Masovni turizam najbrže uništava lokalnu kulturu. Zemlja koja je to shvatila i nudi posebnu vrstu turizma je Butan. Ako želite da uđete u poslednje budističko kraljevstvo u Himalajima, morate prihvatiti obavezu da ćete potrošiti najmanje 200 dolara dnevno. Za taj novac nećete dobiti luksuzan smeštaj i odličnu hranu, ali ćete još uvek imati lažan privid "otkrivanja". Prolazićete šumovitim obroncima Himalaja, gde ljudi još uvek oblače tradicionalne nošnje; nećete videti automobile, jer postoji samo jedan put, od indijske granice do glavnog i jedinog grada – Thimpua; nećete videti televizore, jer ih je kraljevska vlada zabranila itd.
Tamo je zaživeo poseban oblik superluksuznog turizma – amanizam. Bogati turisti za potpunu idilu, mir i komfor plaćaju noćenje u apartmanu Aman između 700 i 2.000 dolara. Ako se uzme u obzir da je prosečna godišnja zarada jednog Butanca 600 dolara, onda samo možete nasluti koliki je jaz između gostiju i domaćina. Ipak, lokalno stanovništvo se ne žali i, što je još važnije, ne gnjavi strance i ne prosi od njih, a vlada ubire prvoklasne plodove "low volume – high value" turizma. Mali broj posetilaca plaća ekstremno visoke cene da dođe u tu zemlju, a opet, ne uništavaju kulturu, prirodu i autentičnost Butana, jer ih je toliko malo da su gotovo nevidljivi.
Egipat i Butan od turizma zarađuju podjednake sume po glavi stanovnika. Razlika je u tome što Egipat posećuje dvostruko veći broj turista od broja stanovnika te države, a Butan 20 puta manje. Nema potrebe ponovno pominjati koji je od ova dva primera zdraviji za državu, očuvanje prirode i same ljude koji u toj zemlji žive.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.