Zahvaljujući ovakvim ograničenjima, mnoga su fizička lica (pojedinci), koja su želela svoj sajt, registrovala .com, .net i .org adrese, koje je bilo lakše i jednostavnije dobiti, bez ikakvih ograničenja (osim uslova da takva adresa mora da se plati). Tako je i nastala čudna situacija „odliva sadržaja“ sa domaćeg dela Interneta, pri čemu su se sadržaji na srpskom jeziku, namenjeni pre svega domaćoj publici, našli na internacionalnim adresama.
Rad Ekspertske grupe se kreće u pravcu promene ovakvog stanja, pri čemu su već donešeni i konkretni zaključci, koji bi trebali da posluže kao osnova za preko potrebne izmene. Ukratko, administrator domena bi trebala da bude nezavisna, nevladina i neprofitna organizacija, koja je pod kontrolom države samo u onoj meri da joj se može oduzeti dozvola za rad, ako dođe do grubih kršenja osnovnih pravila funkcionisanja. U tom sistemu bi bilo omogućeno da registraciju domena (i naplatu takvih usluga) vrše i druge organizacije, koje zadovoljavaju određene tehničke uslove, a koje od YU NIC-a domene kupuju, kako bi ih dalje „preprodavale“.
Predlozi Ekspertske grupe podrazumevaju i maksimalno slobodne uslove registovanja domaći domena: to bi mogla da urade i pravna i fizička lica, i domaća i strana, a broj domena po firmi/pojedincu bi bio neograničen. Novina je da bi se registracija naplaćivala, pri čemu YU NIC određuje cene svojih usluga na apsolutnom minimumu, koje pokrivaju samo operativne troškove. Pristupačnost cene je prepoznata kao uslov da se Internet i sadržaji na njemu nesmetano razvijaju. Još jedna bitna novina bi bila primena principa iznajmljivanja, a ne kupovine domena: zakup bi se vršio na period od 1 do 10 godina, sa mogućnošću neograničenog produžavanja.
Postojala bi i katergorija domena koji bi bili besplatni, oblika ime-prezime-reč.sld.yu, rezervisanih za lične prezentacije. U nazivu domena bi se našli ime i prezime korisnika, pri čemu bi „sld“ predstavljao ime poddomena, koji naknadno treba da bude utvrđen javnom raspravom. Ovakav vid besplatnog registrovanja bi bio dostupan svim građanima SRJ.
Novac koji bi se prikupio od zakupa domena bi bio korišćen za finansiranje YU NIC-a, a eventualni višak sredstava (ekstra-profit) bi bio ulagan u razvoj Internet infrastrukture, obrazovnih institucija i edukaciju. Pored poslova administracije i dodeljivanja domena, YU NIC bi, zbog svoje nezavisnosti i autoriteta, učestvovao i u drugim aktivnostima, koje su od presudne važnosti za razvoj domaćeg dela Mreže: bio bi neka vrsta informativnog centra, koji bi bio uključen i u pitanja obrazovanja i daljeg unapređenja infrastrukture.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com