Na pomolu elektronske bombe?

Posle pisama sa sporama antraksa, talas paranoje širi se Zapadom, a posebno Sjedinjenim Državama, a to dobro podgrevaju i razni stručnjaci za bezbednost, koji iznose razne teze i zamisli o tome šta bi moglo biti sledeće. Ko zna, možda čak daju teroristima i neku dobru ideju?

Trenutno se najviše govori o razornim “elektronskim bombama” koje bi mogle predstavljati veliku pretnju za visokorazvijenu civilizaciju poput naše, koja se oslanja na elektroniku.

Ako ste pomislili da se radi o nečemu sličnom virusima koji se šire putem e-pošte, prevarili ste se: ovoga puta, zaista je u pitanju nešto ozbiljnije. Radi se, dakle, o pravim bombama koje stvarno eksplodiraju i nanose materijalnu štetu. One, doduše, nisu neposredno štetne za ljudska bića ili objekte poput zgrada, mostova i puteva, ali to ni u kom slučaju ne umanjuje veličinu pretnje koju predstavljaju za održanje civilizacije, u dobroj meri zasnovane na elektronici i digitalnim tehnologijama.

Ove bombe su fatalne za sve vrste elektronskih naprava – računare, radio-prijemnike, televizore, telefone – ukratko, za bilo šta što sadrži tranzistore, integrisana kola, i slične elemente. One funkcionišu tako što stvaraju i emituju snažan talas elektromagnetnog zračenja, što integralna kola i žice u aparatima primaju poput svake antene.

Poznato je da pri nuklearnim eksplozijama, usled snažnog gama-zračenja koje tom prilikom nastaje, dolazi do privremenog, a nekada i trajnog onesposobljavanja svih vrsta elektronike. Tako se i izrodila ideja o e-bombi, a jedan od najpoznatijih primera ovog “oružja” jeste generator kompresije fluksa, koji se sastoji od običnog eksploziva obmotanog bakarnom žicom koja je priključena na bateriju i ponaša se kao elektromagnet. Eksplozija dovodi do kratkog spoja u žicama i sabija magnetne talase u razorni elektromagnetni impuls. Zanimljivo je da se generator kompresije fluksa, recimo, može sastaviti od delova koji su dostupni u slobodnoj prodaji i košta manje od 1.000 dolara po primerku.

Ričard Klark (Richard Clarke), savetnik za virtuelnu bezbednost u kabinetu američkog predsednika Buša, ističe kako e-bombe, ipak, imaju ograničene mogućnosti primene. Tako je, recimo, i običan Faradejev kavez u stanju da zaštiti od elektromagnetnog impulsa. Osim toga, da bi jačina impulsa bila dovoljna da ima razorno dejstvo na, recimo, telefonsku centralu, u slučaju korišćenja generatora kompresije fluksa, razorna naprava mora biti smeštena tako blizu centrale, da je dejstvo samog eksploziva po nju pogubno podjednako koliko i proizvedeni elektromagnetni impuls.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.