Svetsko tržište, u sve većoj meri oslonjeno na Internet, zahteva sredstvo plaćanja koje je nezavisno od nacionalnih valuta i sistema kreditnih kartica. Velike transakcije koje se odvijaju između kompanija na svetskom nivou, često nisu dovoljno brze, a moraju i da se realizuju u „čvrstoj“ valuti. To može da predstavlja problem za one kompanije koje se nalaze u državama čija valuta trpi inflaciju. Takođe, elektronsko poslovanje predstavlja problem za one firme, naročito mala i srednja preduzeća, koje nisu uključene u sistem plaćanja putem kreditnih kartica.
Ideje o elektronskoj valuti već dugo postoje – kompanija E-gold, sa sedištem na Karipskim ostrvima, kao rešenje nudi „elektronsko zlato“ (e-gold). Ovakav sistem plaćanja pomenuta firma je započela novembra 1996. godine, i od tada je izvršeno više od 3,2 miliona transakcija. Korisnici usluge su uglavnom manja preduzeća iz SAD-a, Kanade, Australije i Velike Britanije.
U ovakvom sistemu plaćanja cene su izražene u e-gold valuti. Virtuelno zlato kojim se plaća ima pokriće u vidu pravog zlata, koje se nalazi u sefovima treće strane. Sistem je naročito pogodan za one regione u kojima ne postoji stabilna nacionalna valuta, ali postoji veliki broj korisnika Interneta (Malezija, Novi Zeland…).
Direktor kompanije E-gold, Daglas Džekson (Douglas Jackson), trenutno promoviše ovakav sistem plaćanja u britanskim bankama, smatrajući da bi transakcije u „elektronskom zlatu“ mogle da olakšaju poslovanje između samih banaka. Smatra se da u trezorima svetskih banaka postoji više od 30.000 tona zlata, koje predstavlja „mrtvi kapital“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com