Napadi panike i posledice

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Napad panike javlja se iznenada i praćen je intenzivnim osećajem straha ili nervoze, usled čega dolazi do vrtoglavice, osoba ostaje bez daha ili dolazi do ubrzanog rada srca (tahikardije). Zbog toga mnogi ljudi u trenucima napada panike veruju da je reč o srčanom udaru, pa čak i da će umreti. Sam napad panike traje od 5 do 20 minuta, mada može da traje i po nekoliko sati, s tim što je intenzitet napada i nervoze najjači u prvih deset minuta.
Ako su ovakvi napadi česti, reč je o poremećaju. Ipak, ne treba toliko strahovati jer se pravovremenim lečenjem i uz pomoć adekvatnih lekova efekti ovog poremećaja mogu svesti na minimum ili prekinuti u potpunosti. Treba znati da su kod žena ovakvi poremećaji češći nego kod muškaraca.

Šta izaziva napade panike?

Ni eksperti, nažalost, ne znaju šta tačno prouzrokuje napade panike. Na njih gledaju kao na prirodni odgovor našeg tela kada smo pod stresom ili u nekoj opasnosti. Osoba u tim trenucima ubrzano diše, otkucaji srca postaju izuzetno brzi i stvara se osećaj iznenadnog ispuštanja ogromne količine energije koju je teško kontrolisati. Do ovih napada i poremećaja takođe dolazi usled neuravnoteženosti hemijskih supstanci koje se nalaze u našem mozgu ili zbog činjenice da se ovaj poremećaj javljao i u prethodnim generacijama i da je nasledan. Ono što lekarima i specijalistima koji se bave istraživanjem ovih poremećaja dodatno otežava posao jeste i činjenica da do napada panike može doći i bez ikakvog jasnog razloga.
Šta još može izazvati napade panike?

  • zdravstveni problemi poput poremećaja u radu tiroidne žlezde, problemi sa radom srca ili disajni problemi
  • depresija ili slični poremećaji povezani sa generalnim raspoloženjem osobe
  • preterano konsumiranje alkohola
  • preterano konsumiranje cigareta ili kofeina
  • korišćenje droga
  • život pod konstantnim stresom

Ukoliko jedan od roditelja ima bipolarni poremećaj ili je sklon depresiji, šanse za pojavu ovog poremećaja povećavaju se i kod potomaka.

Simptomi
U najčešće simptome spadaju:

  • preterani osećaj straha od nepoznatog
  • preterana nervoza
  • problemi sa disanjem
  • preterano znojenje
  • česte i intenzivne mučnine
  • vrtoglavice
  • osećaj utrnulosti

Neki ljudi imaju strah od preterane gužve, stajanja u dugim redovima ili odlaska u tržni centar. Njih najviše plaše iznenadni napadi panike jer smatraju da će ih tamo snaći, kao i i strah od toga da neće moći na vreme da pobegnu i sklone se iz mase. Ovaj “poremećaj” je poznatiji kao agorafobija i kod nekih ljudi je toliko intenzivan da čak nikad za vreme svog života ne napuste dom. Polovina ljudi koji pate od napada panike i poremećaja koje oni nose sobom pati i od agorafobije. Nije isključeno da su ljudi skloni panici u isto vreme skloni i depresiji.

Kako se napadi panike i slični poremećaji dijagnostikuju?

Lekar će najpre uvrditi kakvo je bilo zdravlje u skorijoj prošlosti, a zatim uraditi i fizički pregled. U ovaj pregled može biti uključeno i ispitivanje zdravstvenog stanja srca, provera krvnog pritiska, kao i provera krvne slike, kako bi se sa što većom sigurnošću ustanovili pokretači problema. Mogu se uraditi i testovi kojima se ispituje memorija i druge misaone sposobnosti. Sve to se radi u cilju postavljanja preciznije dijagnoze i lakšeg pronalaženja leka.

Lečenje

Samo lečenje ovih napada i poremećaja zasniva se na metodi savetovanja sa lekarom ili korišćenju prepisanih lekova. Najdelotvornija je kombinacija ova dva metoda. Pravovremeno lečenje većini ljudi može pomoći da kontroliše pomenute poremećaje, pa čak i da ih se u potpunosti oslobodi. No, ukoliko se posle kraćeg vremena prestane sa lečenjem i odgovarajućom terapijom, simptomi se neizbežno vraćaju. Zato je pridržavanje terapije od izuzetno velikog značaja, baš kao i što raniji početak lečenja. Sve te preventivne mere umanjuju verovatnoću i za pojavu drugih poremećaja, poput poremećaja direktno povezanih sa nervozom, depresijom ili odavanjem alkoholu. Sve to samo doprinosi intenzitetu napada panike. Prema tome, ukoliko uočite neke od simptoma, ne oklevajte sa posetom lekaru.

Oznake

2 komentara

  • Ima leka

    Ja sam 25 godina patio od anksioznosti i ove godine sam rešio problem. Našli su mi “Pyrrole Disorder”. Uvek sam imao povišen bilirubin, a sad su našli i povišen (HPL) hydroxyhemopyrrolin-2-one. To je znak slabijeg rada jetre pri reciklaži crvenih krvnih zrnaca. Problem je što HPL vezuje za sebe cink i vitamin B6, pa kad izmokrite ovaj toksin, izgubite i cink i vitamin B6. To vremenom dovodi do manjka vitamina B6 i cinka, koji su ključni za rad nerava i pravljenje GABA, serotonina, dopamina i ostalih aminokiselina u mozgu i nervima. Tako, zbog hroničnog nedostatka GABA aminokiseline, nervi ne mogu da stopiraju signale i nastaje stalna uznemirenost. Lečenje je povećanje unosa cinka i vitamina B6. Kompletan tretman uključuje i unos aaktivnog vitamina B6 (P5P), vitamina C, D i E, i magnezijuma. Uz to se dodaje i mangan, jer je posledica same terapije gubitak mangana. Terapija traje 3 meseca, jer se nervi vrlo sporo regenerišu, kad upadnete u nedostatak vitamina B6 i cinka. Evo već četiri meseca uzimam vitamine i sve je super. S obzirom naa to da sam se patio 25 godina i da su antidepresivi sve slabije delovali, ovo je za mene fenomenalno. Prema studijama, 80% anksioznosti i depresije nastaje zbog ovoga. Neki to imaju hronično, a neki upadnu u ovo stanje i kad se izleče, bude im skroz dobro. Oni koji imaju genetski problem sa radom jetre kao ja, moraće stalno da uzimaju više cinka i vitamina B6. Kao privremenu pomoć, dok vitamin B6 i cink ne počnu da deluju, možete da uzimate GABA aminokiselinu direktno i to će vam dosta olakšati tegobe. Takođe, može da se uzima i manja količina l-triptofana za bolje raspoloženje, ali nedostatak GABA aminokiseline je uzrok anksioznosti. Oralinim unošenjem možete da olakšate simptome. GABA aminokiselina ne prodire u nerve, zbog barijere između nerava i ostatka tela, ali može da ublaži bolove i nelagodnost, jer će nervni završeci manje okidati kad uzmete GABA aminokiselinu, pa će samim tim biti i manje bola. Da biste se izlečili, morate da unosite dovoljno cinka i vitamina B6 da bi nervi sami počeli da prave GABA. Pozdrav. Valjda ovo nekom pomogne.

  • Božidar Rančić

    Koristan tekst u teškim vremenima koja predugo traju.

Ostavite komentar