Marčelo: Umetnost ne može da pobedi neumetnost

Marko Šelić Marčelo priprema najveći koncert u svojoj karijeri, koji će biti održan 10. oktobra u Hali sportova, a sebi i svojim saradnicima postavio je zadatak da će mu to biti najbolji nastup do sada.

U knjižari Delfi SKC, okružen knjigama i diskovima, poznati muzičar govori kako o koncertu, tako i o pomeranju sopstvenih standarda, nepovlađivanju publici, odsustvu stava kao nacionalnom problemu, o kulturološkim šokovima, botovima, nadi i besu.

Foto:Facebook/Marcelo

Foto:Facebook/Marcelo

„Moraš jednom da probaš da se igraš nečeg takvog, a učinilo mi se da je peta ploča dobar povod za slogan koji ovih dana vrtimo – ‘došlo vreme da se prebrojimo’, da vidimo koliko ima zainteresovane publike za ono što radimo“, kaže Marčelo.

On smatra da publiku gubi sve što je alternativno, a šire shvaćeno, ono što se ne bavi kičerajem i šundom, pa ga zato i zanima kako će proći predstojeći koncert.

Svojim saradnicima je na zanimljiv način postavio izazov i opisao vrstu truda koji želi da izvuče iz svojih ljudi: „Zamislite da će vas 11. oktobra udariti kola i da je ovo 10. oktobra poslednje što ćete uraditi“.

Takođe, on nastoji da pomera isključivo svoje standarde, da sa svakim koncertom i albumom „ode na neko mesto na kome nije bio, jer u suprotnom bi to bile reprize“.

Taj muzičar, pisac i kolumnista na pitanje ko je njegova publika, citira Džejmsa Džojsa – „maštamo o savršenom čitaocu koji pati od savršene nesanice“, ali smatra da u praksi stvaralac ne može previše da usmerava ko će biti sagovornik njegovog dela.

„Na mojim koncertima publika je vrlo šarolika, starosna granica raste od prvih ka poslednjim redovima“, kaže on.

Iako se dobar deo društva može pronaći u njegovim stihovima, Šelića čiji je knjigoalbum „Napet šou“ za mesec dana doživeo pet izdanja, ne zanimaju tuđi glasovi, niti sebe vidi kao nečijeg izaslanika jer mu to više zvuči politički nego stvaralački.

„Kada Džordža R.R. Martina pitaju kada će novi tom ‘Pesme leda i vatre’ i zašto se ne desi ovo ili ono, on odgovori: ‘Ja se trudim da gajim prijatan odnos sa čitaocima, ali ovo i dalje nije demokratija. Ja odlučujem šta će se desiti junacima, na radost ili tugu čitalaca'“, podseća Marčelo.

On smatra da tu postoji fina razlika između poštovanja i onoga da on ima odgovornost da ne izneveri onoga koji je to do juče slušao i dodaje da se trudi da njegova priča bude kompaktna, da se vidi, iako eksperimentiše muzički i sa temama, kao i da su stavovi stožer onoga što radi.

Ono što radi Šelić nosi u sebi i nikad nije razmišljao da postoji izbor. „Prilično sam uveren da postoje bar dva terena gde je potpuno nemoguće slagati ko si, a to su stvaralštvo i seks. Ko god pokuša na ta dva fronta da slaže, brzo će se pokazati neveštim, ma koliko mislio da je vešt. Ne vidim da drugačije može, ti jesi svoje stvaralštvao“, naglasio je popularni pisac.

Takođe, kaže i da ne razmišlja o žanru u svojoj muzici pa ne želi da komentariše trenutno stanje hip hopa sa kojim ga poistovećuju, ali o alternativnoj muzici kaže da joj nedostaje stav.

„Hajde da ne budemo ono protiv čega se borimo, da se vratimo starim taktikama, dakle, ja nisam ono protiv čega se borim, jer da jesam, onda ta borba nema smisla, onda se mi ne razlikujemo. To je ono što mi nedostaje, što je bilo jasno ranije“, ističe on i dodaje da je stav kategorija koja odavno trokira.

Negativne komentare, koje je izazvao njegov nedavni intervju, pripisuje botovima. „Znamo svi o čemu je tu reč, čim vidiš takvu navalu, a pre je nije bilo. Nisam ja tu kazao ništa što ne govorim inače, ne možeš onda da ne misliš da je neko dao instrukciju da to tako treba“, komentariše Marčelo.

U knjizi „Napet šou“, Marčelo piše da je „nada stvar koja uvek stoji u gornjem delu peščanog sata – svako zrno koje pređe dole, više nije nada nego zrno besa“.

„Naš peščani sat funkcioniše malo drugačije. Mi volimo krajnosti, kod nas je gotivno da nada ostaje u komadu sve dok se cela ne prelije u bes. Čini se da do jednog trenutka narod nekog kuje u zvezde i obožava, a onda ođednom reši da ga skine pučem. Da sam ja vlast, toga bih se bojao“, kaže on.

Marčelo smatra da nema nikakve sumnje i da to nije nikakva alhemija, jer kako kaže nada se definitivno pretače u bes „samo je pitanje kojom brzinom i na koji tačno način, ali to je sudbina nade i njeno sledeće agregatno stanje“.

Prema njegovim rečima, sada je trenutak kada je fraza „hleba i igara“ eskalirala u frazu „igara“ i da je postalo moguće sa tri-četiri rijalitija skrenuti pažnju ljudi sa svega.

„Ja bih uveo još 10 ovakvih rijalitija sve dok svima na nos ne izađe alapačarstvo. Ništa kod nas neće početi da se menja sve dok se ne zgrozimo nad nečim“, smatra Šelić.

Na pitanje da li muzika zaista umire kako tvrdi u pesmi „Muk“, on primećuje da je „dobre muzike više nego ikad, i u tom smislu ne umire, nego buja, ali dostupnost i preplava čine da se interesovanje izgubi i da se novi ljudi zalepe za ono što im se najviše gura u nos, oči i uši“.

„Ono što je gurnuto u prvi plan vrlo se udaljava od muzike i stvaralaštva bilo koje vrste. Tako ja ponekad imam kulturološke šokove. Pre neko veče, u jednom finom kafiću, gde volim da popijem kafu, bila je srednjoškolska žurka. Čoveče, kakav je to sauntrek pakla bio, kakva je to nemuzika, nestihovi i kakvo je to oduševljenje na njihovim licima dok to ide?!“, ispričao je on.

Marčelo priznaje da se ne treba zaluđivati da umetnost može pobediti neumetnost. „Popularna kultura ne može da se bori protiv popularne nekulture. Ono što se može i što treba raditi jeste ne sedeti skrštenih ruku i ne pristati na onu čuvenu – ako ne možeš da ih pobediš, onda im se pridruži. Treba da bude, ako ih ne možeš pobediti, nipošto im se nemoj pridružiti“, kaže on.

Taj muzičar koji je ove godine nominovan za MTV Best Adria Act nagradu, zajedno sa duoom „2Cellos“, Danielom Kajmakoskim i bendom „Hladno pivo“ podseća da je umetnost tu da pokaže drugo lice sveta, da na drugi način komunicira sa ljudima i da, što reče Nađa Higl, pliva svoju stazu i postiže sopsvene rezultate.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake