Selektor Hrvatske: Ne mogu da ne volim nekoga samo zato što je iz Srbije

U svim sportovima postoji poseban naboj kada igraju Srbija i Hrvatska. Međutim, kada je vaterpolo u pitanju ko god na kraju da izađe kao pobednik sledi pružanje ruke i zagrljaj. Tako je bilo i u Budimpešti gde su Hrvati savladali Srbe, a zatim u finalu dobili Mađarsku i uzeli zlato. To je u razgovoru za “Jutarnji list” potvrdio još jednom i selektor “barakuda” Ivica Tucak.

– Hrvatsku volim iznad svega, milion puta sam to rekao. To je moja domovina, ali ja ne mogu da ne volim nekoga samo zato što je iz Srbije ili ne znam odakle. Bez obzira na to šta se dogodilo u prošlosti, konkretno u slučaju srpskog selektora Dejana Savića, ponosan sam što smo prijatelji. Smatram da je reč o savršenom gospodinu, živi isti način života kao ja, veliki smo prijatelji. Zašto se ne bismo slagali? Ja volim njega koji voli svoju Srbiju isto onako kao što ja volim svoju Hrvatsku – rekao je Tucak.

Nije želeo previše da govori o tragičnim događajima iz prošlosti.

– U bliskoj prošlosti se dogodilo to što se dogodilo. Znam da su u vreme rata mnogi doživeli tragedije i izgubili drage ljude. Sve to uvažavam i prihvatam, ali zaista mislim da je došlo vreme da počnemo da živimo normalno. Šta je to nacionalizam?! Ako to znači voleti svoje onda sam nacionalista, ali gledati bilo koga drugim očima samo zato što je Srbin, Afrikanac, to je totalna glupost. Onda možete mrzeti nekoga zato što je u horoskopu Jarac. Čovek je čovek, bez obzira na to odakle je. U Šibeniku žive mnogi koje ja ne volim i koji mene ne vole, pa mi to što su Hrvati ne znači ništa.

Malo ko zna da je i sam Tucak prošao kroz porodičnu tragediju, trogodišnja ćerka Tena je poginula 2005. godine. Na nju je na terasi jednog šibeničkog kafića pao automat sa igračkama i zadobila je teške povrede glave.

– To je isključivo moja priča i ne volim da pričam o tome, to je samo moja tragedija i tragedija moje supruge, naša zajednička. Zašto se to moralo dogoditi i zašto na tako bizaran način, na to nea odgovora. Bilo je to jedno najlepše i najdivnije i najpametnije dete na svetu. Samo oni koji su tako nešto proživeli znaju o čemu pričam. Osećao sam se kao da neko sa mene kida živo mesto, to je stanje takvog šoka u kojem čovek ne razume ništa. Buđenja nakon toga su bolna, nešto najbolnije što čovek može da doživi. Dosta vremena je prošlo od tada, ali i dan danas ne mogu u potpunosti da se osvestim. Zašto je to moralo da se dogodi?!

3 komentara

  • Miša

    Svaka cast coveku na ovim recima i na ponasanju oba tima.Pobedio je momentalno bolji tim i sta tu ima.Drgo mi je da se vise Hrvatski i Srpski sportisti ne gladaju popreko,vec da se cene i pozdrave na kraju,pa ma ko dobio utakmicu.Selektoru Hrvatske zelim sve najbolje,a takodje i njegovim momcimaCestitam normalno i Dejanu savicu i njegovim igracima,sto su se pokazali,kao pravi rivali,a na kraju utakmice,kao normalne kolege i sportisti.Voleo bih da gledam takve primere u svim sportovima izmedju nasih sportista.Dosta je bilo gladanj u nazad.I ako je ko kriv za to sto se desili jesu politicari,a ne narod.

  • Louis Krstic

    Čovek za ponos svima koji vrednuju i vole život….

Ostavite komentar