Dobro ste pročitali: Srbija je INOVATOR u usponu

Na listi Evropskih inovacionih rezultata za 2018. naša država nalazi se ispred osam država članica EU – Mađarske, Grčke, Poljske, Litvanije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije i Slovačke.

Srbija je u prethodnih godinu dana ostvarila značajan rast u oblasti inovacija zbog čega je ocenjena kao „umereni inovator” i nalazi se ispred osam zemalja članica EU na listi Evropskih inovacionih rezultata za 2018. godinu, koju je objavila Evropska komisija.

Srbija je ispunila 22 od ukupno 27 kriterijuma za tu listu i pozicionirala se ispred – Mađarske, Grčke, Poljske, Litvanije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije i Slovačke.

Najbolje rezultate naša zemlja je pokazala za indikatore investicija, u ostvarivanju veza i partnerstva malih i srednjih preduzeća, inovaciji proizvoda i procesa, kao i u ostvarenom uticaju inovacionih aktivnosti na zaposlenost i zapošljavanje, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Pri sastavljanju liste, odnosno razvrstavanju u kategorije, vrednovani su i ljudski resursi, odnosno koliko država ima novih doktoranata, kakvog je obrazovnog profila stanovništvo uzrasta od 25 do 34 godine, koliko naučnih publikacija ima međunarodni karakter i koje su najviše citirane. Ocenjivano je i koliko je okruženje pogodno za inovacije, koliko novca javni i privatni sektor izdvajaju za istraživanje i razvoj, kao i koliki su izdaci za investicije. Među kriterijumima su se, između ostalih, našli i zaštita intelektualne svojine, kao i učinak od prodaje odnosno izvoza inovativnih srednje i visoko tehnoloških proizvoda.

Prema inovacionim performansama na listi je ustanovljeno četiri kategorije zemalja – inovacioni lideri, jaki inovatori, umereni inovatori i skromni inovatori.

Inovacioni lideri su za 20 odsto uspešniji od proseka EU i tu spadaju: Švedska, Švajcarska, Danska, Finska, Luksemburg, Holandija i Velika Britanija. Jaki inovatori ostvarili su između 90 i 120 odsto proseka performansi za EU i tu su: Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Irska, Slovenija, Island, Izrael i Norveška.

Srbija je u kategoriji umerenih inovatora, koji su ostvarili između 50 i 90 odsto od proseka kriterijuma za EU, zajedno sa: Hrvatskom, Kiprom, Češkom, Grčkom, Estonijom, Mađarskom, Italijom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Poljskom, Portugalijom, Slovačkom, Španijom i Turskom.

Kategorija skromnih inovatora obuhvata zemlje koje su ostvarile manje od 50 odsto od proseka performansi EU i tu spadaju: Bugarska i Rumunija, Makedonija i Ukrajina.

Pri sačinjavanju liste inovacionih rezultata Evropska komisija koristi podatke Evrostata, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Ujedinjenih nacija.

– Godišnja lista Evropskih inovacionih rezultata pruža uporednu analizu karakteristika inovacija u zemljama EU, drugim evropskim zemljama i regionalnim susedima u istraživanjima i inovacijama. Ona procenjuje relativne prednosti i nedostatke nacionalnih inovacionih sistema. Takođe pomaže državama da prepoznaju na koje oblasti treba da se usredsrede kako bi postigli veću uspešnost u području inovacija – navedeno je u saopštenju Evropske komisije.

Ovogodišnja lista pokazuje da uspešnost EU u području inovacija i dalje raste, kao i da je rast ubrzan poslednjih godina. Prosečni učinak inovacija EU povećan je 5,8 odsto od 2010, a očekuje se da će se poboljšati za dodatnih šest procenata u naredne dve godine. U okviru EU, karakteristike inovacija su povećane u 18 zemalja i smanjene su u 10 zemalja od 2010. godine. Švedska je lider u inovacijama, a Litvanija, Holandija i Malta su najbrže rastući inovatori, dok je uspešnost inovacija najviše smanjena na Kipru i u Rumuniji, ocenjuje Evroska komisija.

Najveći napredak ove godine zabeležen je u okruženju pogodnom za inovacije (konkretno u raširenosti širokopojasne mreže), ljudskim resursima (konkretno u broju doktoranata) i privlačnim istraživačkim sistemima (konkretno u međunarodnim zajedničkim publikacijama). Ohrabrujuće je i znatno povećanje ulaganja preduzeća i preduzetničkog kapitala. S druge strane, javna potrošnja na istraživanja i inovacije iskazana kao udeo BDP-a i dalje je ispod nivoa 2010. godine, ali ima pokazatelja koji nagoveštavaju pozitivan preokret, navode u Evropskoj komisiji.

– U svetskim razmerama EU nastavlja da poboljšava svoj položaj u odnosu na Sjedinjene Države, Japan i Kanadu, dok u odnosu na Južnu Koreju zaostaje. Međutim, Kina ubrzano nadoknađuje zaostatak za EU jer u uspešnosti u području inovacija raste trostruko brže – navedeno je u izveštaju Evropske komisije.

(Marijana Avakumović, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.