Srbija da se opredeli za pet ili šest ključnih projekata
BEOGRAD – Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da Srbija za dugoročnu energetsku stabilnost treba da se opredeli za pet do šest ključnih investicionih projekata koje će postaviti kao prioritet.
„Jedini veliki energetski kapacitet koji je Srbija izgradila u proteklih 30 godina je gasovod Balkanski tok, a drugi će biti gasovod Niš-Dimitrovgrad, koji će omogućiti da gas kupujemo od različitih snabdevača“, rekla je Mihajlovićeva.
Kaže da iako mnogo novca odlazi na obezbeđivanje energetske sigurnosti i sada u krizi, moramo da razmišljamo i o projektima koji će nam obezbediti energetsku sigurnost u narednih 30 godina.
To se odnosi i na diverzifikaciju snabdevanja gasom i naftom, ali je pre svega važno za elektroenergetski sektor, gde za razliku od gasa i nafte možemo biti energetski nezavisni, ali samo uz nove investicije, rekla je Mihajlovićeva gostujući na Hepiju, saopštilo je ministarstvo.
„Pored gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, koja će biti završena naredne godine, u narednom periodu pokušaćemo da obezbedimo i alternativne rute za snabdevanje sirovom naftom. Jedna mogućnost je priključivanje na naftovod Družba preko Mađarske, kojim se transporuje samo ruska nafta, a postoji i opcija koja je skuplja, ali koja daje mogućnost da nabavljamo sve vrste nafte, a to je gradnja naftovoda kojim bi se rafinerija u Pančevu povezala sa lukom Drač, a preko Severne Makedonije“, rekla je ministarka.
Govoreći o elektroeneretskom sektoru, potpredsednica vlade je rekla da se najbrže do novih kapacita može doći gradnjom solarnih elektrana i vetroelektrana, koje EPS može da gradi zajedno sa strateškim partnerima, tako da bude većinski vlasnik projekta i da se struja koja se proizvede prvo iskoristi za potrebe Srbije, a da se višak izvozi.
Mihajlovićeva je rekla da postoji zainteresovanost američkih kompanija i za gradnju RHE Đerdap 3, koja će biti prva hibridna reverzibilna hidroelektrana.
„Ukupni kapacitet te elektrane bi mogao da ide do 2.400 megavata, tako da oko 2.000 megavata bude hidroelektrana, a po 200 megavata da budu solarne elektrane i vetroelektrane. Ako projekat bude napredovao, verujem da je moguće da iduće godine imamo određene ugovore, tehničku dokumentaciju i da počnemo radove kako bismo deo kapaciteta imali na mreži do 2025. godine“, rekla je potpredsednica vlade.
Ona je dodala da je važno da se više ulaže i u prenosnu i distributivnu mrežu kako bi se njihov razvoj uskladio sa gradnjom novih elektrana, kao i zbog veće pouzdanosti u snabdevanju i smanjenja gubitaka u distributivnom sistemu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.