Veliki deo vojne pomoći koju Evropa sada šalje Ukrajini isporučuje se iz fabrika kroz ugovore o nabavkama a ne iz vojnih zaliha, pokazuju novi podaci nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila.
U maju i junu ove godine Evropljani su održavali visok nivo podrške Ukrajini, posebno vojne pomoći, navodi se u analizi Instituta i ističe da značajan deo naoružanja koje se isporučuje više ne dolazi sa zaliha već se nabavlja direktno preko odbrambene industrije.
„To znači da Evropa sada prednjači u odnosu na SAD po ukupnom obimu vojne pomoći pružene kroz industriju“, ocenjuje se u analizi.
Grupa 7 nedavno je dodelila oko 6,3 milijarde evra finansijske pomoći, uglavnom zahvaljujući kreditnom mehanizmu Vanrednog ubrzanja prihoda (ERA), pokazuju podaci projekta Praćenje podrške Ukrajini (Ukraine Support Tracker) koji obuhvata pomoć prijavljenu do juna ove godine.
Prvi put od početka drugog mandata predsednika Donalda Trampa SAD su u maju odobrile veliki izvoz oružja Ukrajini, ali ne kao vojnu pomoć, već kao prodaju koju će Kijev morati sam da finansira, navodi Institut iz Kila.
Evropske zemlje su pak nastavile sa podrškom Ukrajini – Nemačka je izdvojila paket vojne pomoći vredan pet milijardi evra, Norveška 1,5 a Belgija 1,2 milijarde, Holandija, Velika Britanija i Danska po 500-600 miliona.
Institutov projekat praćenja podrške pokazao je da od vojne pomoći od 10,5 milijardi evra dodeljene u maju i junu najmanje 4,6 milijardi treba da bude usmereno kroz ugovore o nabavkama sa odbrambenim komanijama, umesto da bude povučeno sa zaliha.
Kako se dodaje, te ugovore prvenstveno dobijaju firme iz Evrope i Ukrajine, što je jasan pokazatelj rastuće uloge proizvodnje opreme za odbranu u vojnoj pomoći.
Od početka rata u Ukrajini do juna 2025. Evropa je izdvojila najmanje 35,1 milijardu evra vojne pomoći preko nabavki za odbranu ili 4,4 milijarde više nego SAD.
Vođa projekta Praćenje podrške Ukrajini Taro Nišikava rekao je da je vojna pomoć Ukrajini sve više određena kapacitetom odbrambene industrije.
„Evropa je sada više nabavila kroz nove ugovore nego SAD, što ukazuje na jasan pomak od izvlačenja iz arsenala ka industrijskoj proizvodnji. Da bi se obezbedila blagovremena i efikasna isporuka obećane pomoći, Evropi je potrebna jaka i otporna odbrambena industrija“, rekao je Nišikava.
Institut iz Kila podseća da se finansijska pomoć Ukrajini sada u velikoj meri oslanja na mehanizam ERA koji je rezultat inicijative Grupe 7 i Evropske komisije.
Ta inicijativa obezbeđuje Ukrajini ukupno 45 milijardi evra zajmova finansiranih prihodima od zamrznute ruske imovine.
Nišikava je rekao da je mehanizam ERA ključni alat za obezbeđenje finansijske stabilnosti Ukrajine, s obzirom na cenu obnove i ekonomske teškoće zbog rata.
„Međutim, kako se pomoć obećana u oktobru 2024. postepeno isplaćuje, ostaje neizvesno da li donatori mogu da održe nivo podrške na duži rok“, rekao je Nišikava.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com