Božić: Vojvodina se nije prisajedinila Srbiji, već je ušla u sastav Jugoslavije 1920. godine

Pravnik Marko Božić izjavio je da je pravno potpuno netačna tvrdnja da se Vojvodina 25. novembra 1918. godine „prisajedinila“ Srbiji i dodao da je Vojvodina ušla u sastav Jugoslavije na osnovu Trijanonskog mirovnog ugovora, od 6. juna 1920. godine.

„Te 1918. godine se nije desilo nikakvo prisajedinjenje, jer nije ni moglo da se desi. Vojvodina se tada nije prisajedinila Srbiji, ona je bila osvojena teritorija u Prvom svetskom ratu. Tek Trijanonskim mirovnim ugovorom iz 1920. godine, pravno gledano, desio se prenos suvereniteta sa jedne na drugu državu, u ovom slučaju sa Madjarske na Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. To je, dakle, jugoslovenski kontekst“, rekao je Božić sinoć na tribini u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, čin proglašenja nezavisnosti Kosova iz 2008. godine srpski nacionalisti kvalifikuju kao „kriminalni akt“, ali istovremeno ne posmatraju tako čin iz 1918. godine, kada se desilo navodno „prisajedinjenje“ Vojvodine Srbiji.

Podsetio je da ni Velika narodna skupština koja je proglasila „prisajedinjenje“ Srbiji nije predstavljala sve narode koji su živeli u Vojvodini, već samo slovenske narode.

Božić je rekao da je priča o vojvodjanskoj autonomiji i vojvodjanskom identitetu veoma važna, jer je gradjanska i nadnacionalna i jer su se Vojvodjani još ’20-tih i ’30-tih godina prošlog veka pobunili protiv pljačke koja se sprovodila nad Vojvodinom.

„I tu pobunu su izveli vojvodjanski Srbi koji su poručili da ‘ako smo braća, kese nam nisu sestre'“, naveo je Božić.

On je ocenio da Srbija nije država, već „zemlja“, jer institucije ne funkcionišu i vlada ideologija nacionalizma, koja je u svojoj srži totalitarna, pošto od pojedinaca zahteva da pognu glavu.

„Ovde neće biti institucija dok ne bude borbe za te institucije. Problem je, medjutim, što je gradjansko društvo u Srbiji veoma slabo i malo je onih koji bi da se bore za te institucije. Zato je Vojvodina to sredstvo, jer autonomija Vojvodine treba da zaštiti moja prava. Gradjanski identitet Vojvodine je njena specifična razlika u odnosu na ostale delove Srbije. Od nas zavisi koliko se budemo organizovali i koliko budemo svesni svoje snage“, ocenio je Božić.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je glavna odlika srbijanskog društva to što je „slabo“.

„Zbog toga je bilo moguće da na vlast dodje jedan autokratski nasilnik i da slomi društvo. Slomio ga je jer je bilo slabo“, ocenio je Bešlin.

Prema njegovim rečima, Srbija kao država neće nikada prihvatiti autonomiju Vojvodine, sem ako se Vojvodjani sami ne izbore za autonomiju i nateraju Srbiju da je prihvati.

Bešlin je rekao da se Vojvodina 31. jula 1945. godine konstituisala kao autonomna pokrajina i da je svojom voljom postala autonomna pokrajina u Srbiji, ali istovremeno i deo jugoslovenskog federalizma.

„Nacionalisti koji danas vladaju u Vojvodini su, na svoju sramotu, odbili predlog da 31. juli proglase datumom od značaja za Vojvodinu. A zahvaljujući tom datumu i tim odlukama oni danas sede tamo gde sede i primaju platu u pokrajinskoj administraciji“, kazao je Bešlin.

Prema njegovim rečima, „istorijska je laž“ da je autonomija Vojvodine konstituisana 2006. godine, kao što piše u aktuelnom Ustavu Srbije.

Tribinu „31. juli – Dan antifašističke Vojvodine“ organizovala je nevladina organizacija Vojvodjanski klub.

Predsednica tog kluba Branislava Kostić na početku tribine je pozdravila prisutne parolom „Smrt fašizmu – sloboda narodu“.

Ona je dodala da je ove godine na društvenim mrežama uočila ubedljivo najviše rodjendanskih čestitki Vojvodini, i to uglavnom od mladih ljudi koji su 31. jul čestitali sa „Srećan rodjendan, domovino“ i sa „Srećan rodjendan, Vojvodino“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.