Zašto su ljudi u Srbiji prestali da se smeju?

– Šta ih je to „skokalo“. Skoro je u naš grad dosao jedan Australijanac da posle mukotrpnog rudarskog rada provede život i penzijske dane u Srbiji. Posle nekoliko meseci javno je izjavio: Život me je šibao, naporno sam radio, mučio se, ali nikad nisam video više natmurenih i zamišljenih ljudi nego u Srbiji i zbog toga se vraćam se u Australiju. (gost 349039)

– Siromaštvo. Ljudi jedva krpe kraj sa krajem. Zato su postali otuđeni, namrgođeni, depresivni. Rade mukotrpno, ali za razliku od Australije, Srbija taj rad ne plaća. (lija zambija)

– Mi smo ovde živeli i pod sankcijama, u siromaštvu, unutrašnjoj i spoljnjoj nepravdi. Moguće je da je sve to ostavilo posledice. (Vaske)

– Upravo. A ovo što nam se sad dešava je kap koja je prelila čašu. (lija zambija)

– To nema veze sa siromaštvom, ratom i sankcijama, to ima veze sa malograđanštinom i malograđanskim vrednostima. (kami83)

– I ja bih to pomislila da nisam videla po nekim zemljama ljude podjednako siromašne ili još siromašnije koji žive svaki dan kao da im je poslednji, a sve se svodi na zabavu i uživanje u životu. Pre bih rekla da je u pitanju mentalitet koji je tako reagovao na siromaštvo i probleme. (Ériu)

– Zato što su nam tzv. evropske vrednosti i pravila oduzele naš zdrav nacionalni humor, čak i viceve.

Zato što i nema humora kad se ne živi dobro.

Zato što su se ljudi otuđili, pa ne osećaju bliskost za smeh.

Zato što niko jasno ne vidi budućnost, pa je zabrinut.

Zato što se sve pretvorilo u novac – ko ga ima, da gomila, ko ga nema, da preživi.

Zato što su sela prazna, a selo je „duh“ srpskog naroda. (Kerkyra)

Uključite se i Vi u diskusiju o ovoj temi na Forumu Krstarice…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.