Deža vi

Žanr: akcioni triler
Trajanje: 128 minuta
Premisa: Ako ste pomislili da vas to samo pamet zavarava, pripremite se za istinu!

SINOPSIS

Svako je imao prilike da iskusi misterioznu i uznemirujuću pojavu deža vija – onaj blesak sećanja kada upoznate nekog novog, a učini vam se da ga poznajete čitavog života, ili prepoznate mesto iako nikada tu niste boravili ranije. Šta, međutim, ako su ta osećanja u stvari upozorenja poslata iz prošlosti ili možda klupko koje predskazuje budućnost. U ovoj priči, upravo taj deža vi vodi agenta Karlina (Denzel Vošington) kroz istragu u komplikovanom slučaju. Pozvan da pronađe dokaze nakon kataklizmičke eksplozije bombe na trajektu Nju Orleansa, Karlin otkriva da je ono za šta mnogi ljudi veruju da je u njihovim glavama, u stvari nešto mnogo snažnije. To ga vodi u misaonu trku za spasenje stotinu nevinih života.

O FILMU

Već vekovima nam mistična pojava deža vija izaziva žmarce. Osećaj se javlja u najneobičnijim trenucima – kada se odjednom ludo zaljubimo u potpunog stranca, kada stignemo na potpuno novo mesto koje poznajemo kao svoj dlan, kad god se odigra neki događaj za koji neobjašnjivo imamo osećaj da je morao nekako, negde da se odigra ranije u našem životu. Od filozofa do filmskih stvaralaca, svi smo se pitali: Odakle potiče ovaj osećaj? Da li se sve dešava u našem umu ili potiče iz dublje realnosti? Zašto se dešava? I, pre svega, šta znači?

To je ona siva oblast koja leži u srcu našeg filma, kaže zvezda filma „Deža vi“, Denzel Vošington. Ovaj dvostruki dobitnik Oskara kome se redovno nudi krem trenutne ponude scenarija, ostao je zapanjen pred „Deža vijem“ i njegovom specifičnom strukturom u kojoj vreme teče unazad, kao i pred provokativnim istraživanjem jednog od najmanje objašnjenih životnih iskustava kroz prizmu ljubavne priče i krimi trilera.

Iako je reč o uobičajenom fenomenu, deža vi izmiče jednostavnim objašnjenjima biologa, psihijatara, neurologa i fizičara. Postojeće teorije, kako su autori filma otkrili, protežu se od psihologije do potpune fantazije. Neurolozi veruju da se deža vi dešava kada se mozak uhvati za neki detalj – miris, sliku ili zvuk – bliskost sa njima dovodi do mešanja prošlosti i sadašnjosti u deliću sekunde. Doktori ističu da mnogi pacijenti sa napadima u temporalnom režnju imaju doživljaj deža vija, tako da on može da potiče iz neočekivane stimulacije ovog dela mozga. Psihoanalitičari veruju da je deža vi oblik „ispunjenja želje“ – u kojem duboko usađene psihološke želje izlaze na površinu, kao što se obično dešava u snovima, ali ovog puta dok je čovek u budnom stanju. Oni koji podržavaju teoriju reinkarnacije veruju da detalji epizoda deža vija predstavljaju dokaz sećanja na prethodne živote. Naučnici koji su na rubu novih otkrića u oblasti kvantne fizike kažu da deža vi može da bude rezultat postojanja paralelnih univerzuma koji se slučajno prepliću kada se struktura prostor-vreme poremeti. To je najnovija teorija koja igra vitalnu ulogu u razvoju uzbudljivih i provokativnih preokreta u „Deža viju“.

Da bi što bolje shvatili ono u šta fizičari veruju kada je reč o poimanju funkcionisanja vremena, Džeri Brukhajmer i Toni Skot odlaze pravo na izvorište: biraju neke od najvećih fizičara svetske klase, uključujući i dr Brajana Grina, eksperta za teoriju struna i profesora fizike na Univerzitetu Kolumbija koji je pisao o popularnim istraživanjima o opštoj teoriji relativiteta i kvantnoj mehanici u delima „Struktura kosmosa“ i „Elegantni univerzum“. Da bi zašli u svet kvantne fizike koji je pun iznenađenja, Brukhajmer i Skot mole dr Grina da im na što jednostavniji način objasni neke od teorija koje stoje iza putovanja kroz vreme i paralelne univerzume.

Grin je sve pojednostavio crtajući na tabli. Objasnio je da mi živimo u svetu u kojem nismo uvek svesni varki svog uma kada je reč o vremenu. Primetio je, na primer, da kada gledate sebe u ogledalu koje je udaljeno 2,5 m, mislite da vidite sebe baš u tom trenutku, ali vi, u stvari, gledate sebe onako kako ste postojali pre 16 nanosekundi! Tih 16 nanosekundi je vreme koje je svetlosti potrebno da odrazi vaše lice u ogledalu i da se vrati. Tako, u izvesnom smislu, vi u stvari gledate u prošlost. Mi to radimo sve vreme. To se dešava svaki put kad pogledamo u nebo i divimo se Severnoj zvezdi – mada se čini da treperi baš nama, a u stvari, mi zurimo u zvezdu kakva je bila pre 630 godina. Ono što pouzdano znamo jeste da vreme nije uvek ono što se čini da jeste.

Zalazeći u još komplikovanije koncepte, Grin je objasnio da neki fizičari veruju, prema nekim poslednjim dokazima, da postoji beskonačan broj paralelnih univerzuma u kosmosu i da se desilo da mi svoj život živimo u jednom od njih, nesvesni postojanja ostalih. Na teoriju paralelnih univerzuma direktno se ukazalo najnovijim kosmološkim promatranjima. Iako ima mnogo drugačijih shvatanja o tome kako paralelni univerzumi mogu da postoje, jedno od najelegantnijih objašnjenja dolazi iz graničnih oblasti savremene fizike: iz teorije struna. Teorija struna pretpostavlja da se univerzum sastoji od tananih struna i membrana koje vibriraju u 11 dimenzija. U ovoj teoriji multidimenzionalnog kosmosa, paralelni univerzumi mogu da budu odvojeni od našeg delićima veličine samo jednog milimetra.

Grin koristi analogiju: naš univerzum i sve u njemu samo je jedna tanka kriška hleba u nezamislivo velikoj vekni. Iako teorije mnoga pitanja ostavljaju otvorena, ipak ukazuju na putovanje kroz vreme i manipulaciju prošlošću ili budućnošću. Poimanje da postoji više univerzuma no što smo svesni pomaže da bolje cenimo naše mesto u kosmosu – kaže dr Grin. Shvatanje paralelnih univerzuma bilo je jedan od najvećih izazova u razvijanju priče u „Deža viju“, nastavlja Brukhajmer.

O REŽISERU

Toni Skot (reditelj)
Majstor za akcione filmove. Filmografija: „Osveta“ („Revenge“), „Dani grmljavine“ („Days of Thunder“), „Poslednji skaut“ („The Last Boy Scout“), „Policajac sa Beverli Hilsa“ („Beverly Hills Cop II“), „True Romance“, „Top Gun“, „A River Runs Through It“, „The Hunger“, „Grimizna plima“ („Crimson Tide“), „The Fan“, „Špijunska igra“ („Spy Game“), „Beat the Devil“, „Agent Orange“, „Domino“, „Državni neprijatelj“ („Enemy Of The State“), „U žaru osvete“ („Man on Fire“).

O GLUMCIMA

Denzel Vašington (Dag Karlin)
Glumac koji nas je zadivio bogatim i raznovrsnim spektrom uloga u koje je uvek unosio nešto svoje. Osvojio je dva Oskara, jedan za ulogu odbeglog roba u „Slavi“ Eda Cvika, a drugi za ulogu surovog veterana losanđelske policije u „Danu obuke“ Entoana Fuke. U njegove ostale filmove spadaju „Sakupljač kostiju“, „On ima igru“, „Opsada“, „Fallen“, „Crimson Tide“, „Mandžurski kandidat“, „U žaru osvete“, „Mnogo buke ni oko čega“, „Filadelfija“, „Dosije pelikan“, „Antwone Fisher“, „The Hurricane“, „Remember The Titans“, „Trka s vremenom“ („Out Of Time“), „Devil In A Blue Dress“, „John Q“, „The Preacher`s Wife“, „Malkolm X“, „Čovek iznutra“, „U žaru osvete“, „Mandžurski kandidat“ a u planu je „Američki gangster“.

Val Kilmer (agent Endrju Pricvara)
Jedan je od najaktivnijih glumaca svoje generacije. Od rane uloge u „Top Ganu“ kroz rad sa Oliverom Stounom na filmu „Dorsi“ i Majklom Menom na „Vrelini“, do saradnje sa Dejvidom Memetom na filmu „Spartanac“, Kilmer je sarađivao sa mnogim uglednim rediteljima i glumcima. Posle studija drame na Džulijardu, Kilmer je debitovao na filmu u komediji „Strogo poverljivo“, posle koje su usledili „Pravi genije“ i proboj ulogom u filmu „Top Gan“ Tonija Skota, pored Toma Kruza.

Još neke njegove uloge za sećanje su lik Džima Morisona u filmu „Dorsi“ Olivera Stouna, naslovni lik u filmu „Betmen zauvek“ Džoela Šumahera, Dok Holidej u Tumbstonu i Sajmon Templar u filmu „Svetac“. Glumio je i u epskoj drami „Aleksandar“ Olivera Stouna, pored Kolina Farela i Andželine Džoli, „Vrelini“ Majkla Mena uz Roberta De Nira i Al Paćina, „Spartancu“ Dejvida Memeta, filmu „Prava ljubav“ Tonija Skota, „Vilow“ Rona Hauarda, u filmu „Lovci na ubice“ sa Kristijanom Slejterom, „Kiss Kiss, Bang Bang“ sa Robertom Daunijem Džuniorom i „Summer Love“. U animiranom filmu „Princ Egipta“ pozajmio je glas liku Mojsija.

Džejms Kavizel (Karol Oersdat)
Rođen je u okrugu Skagit, u Vašingtonu. Na početku karijere dobio je nekoliko manjih uloga u popularnim TV serijama „Murder, She Wrote“ i „The Wonder Years“. Probijao se igrajući u filmu Gasa Van Santa „Moj privatni Ajdaho“ i „Vajat Erp“ Lorensa Kasdana, kada polako počinju da ga primećuju. Igrao je u filmovima „Skarletno slovo“, „G.I.Jane“, „Tanka crvena linija“, „Ride With the Devil“ (1999), i trileru Gregorija Hoblita „Frequency“. Godine 2001. godine, igra sa Dženifer Lopez u filmu „Oči anđela“. Zatim slede filmovi „Grof Monte Kristo“ i „Zločin u visokim krugovima“. Najzapaženije uloge ostvario je u filmovima: „Stradanje Isusovo“, „Final Cut“ i „Stroke of Genius“.

Oficijelni sajt: