Ne važi više “Pije ko Rus”, Srbi piju više od Rusa!

Foto: Pixabay.com/jarmoluk

Čovek koji konzumira alkohol će uvek imati odlično opravdanje — pije jer je srećan, pije jer je nesrećan, pije kako bi proslavio dobijanje posla, ili pije zato što je izgubio posao…

Građani Srbije su „rekorderi na Balkanu“ kada je reč o konzumiranju alkohola, pokazalo je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije. Sa popijenih 12,5 litara alkohola godišnje po osobi, Srbi su „prešišali“ Hrvate, Albance, građane BiH i Makedonije.

Prema ovom istraživanju, Srbija je rame uz rame sa Rusima, a prema analizama koja dolaze iz same Rusije, Srbi su prestigli čak i njih. Naime, u dokumentima Ministarstva zdravstva RF navodi se da stanovništvo Rusije konzumira manje alkoholnih napitaka nego prethodnih godina. Potrošnja alkohola u 2016. godini iznosila je 10,3 litra po glavi stanovnika.

Prema rečima psihologa Aleksandre Janković, problem u vezi sa alkoholom u Srbiji je u tome što zapravo postoji prilično licemeran stav društva koje podržava konzumiranje alkohola u svakoj prilici.

„Kod nas je potpuno uobičajeno da nijedno slavlje, svadba, veselje, pa ni tužan događaj poput sahrane, ne prođu bez alkohola. Ta čašica ’žestine‘ je nešto što se smatra delom svakog rituala, pa sa jedne strane postoji otvorena podrška društva prema konzumiranju alkohola. Međutim kada ta konzumacija preraste u bolest alkoholizma — sledi osuda sredine, a od te osobe svi okreću glavu. Dakle, imamo licemerje društva i neprepoznavanje činjenice da je alkohol ubica broj tri, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja“, napominje Jankovićeva za Sputnjik.

Kako kaže, tražiti objašnjenje za posezanjem za čašom ili flašom u nekim socijalno-ekonomskim okolnostima je prilično traljavo.

„Čovek koji konzumira alkohol će uvek imati odlično opravdanje — pije jer je srećan, pije jer je nesrećan, pije kako bi proslavio dobijanje posla, ili pije zato što je izgubio posao… Takođe, postoji još jedan problem, posebno kod mladih ljudi, jer kada neko ne konzumira alkohol često biva izložen podsmehu, odbacivan od strane određene grupe, etiketiran kao neko ko ne pripada toj ’eliti‘ ili određenoj zajednici. U najvećem broju slučajeva mladi zapravo i počinju da piju jer tako izražavaju pripadnost nekoj grupi, osećaju se važni, a postoji i takmičarski duh u smislu da je onaj ko najviše popije ’car, glavni u društvu‘“, objašnjava Jankovićeva.

Prema njenim rečima, društveno odgovorno ponašanje bi podrazumevalo mnogo ozbiljniji tretman samog društva i opsežniju edukaciju građana na temu koliko zapravo alkohol može da bude štetan. Mnogi i ne znaju da alkohol za šest minuta „udara u glavu“ i ima anksiolitično dejstvo, pa kod nekih ljudi koji su napeti i uznemireni, a ne žele da posežu za lekovima za smirenje, postoji uverenje da je bolje uzeti čašicu, dve ili tri i tako se opustiti.

„Alkohol nije hemijska ’štaka‘ koje može da reši probleme, anksioznost, nezadovoljstvo ili nisko samopoštovanje. On ima nezgodnu osobinu da podstiče osnovno raspoloženje uz izvestan gubitak kontrole i izazivanje autodestruktivnog ponašanja. Čovek pod dejstvom alkohola može da uradi sve ono što mu je ’na nesvesnom repertoaru‘ i što trezan nikada ne bi uradio. Kao i kod svih bolesti zavisnosti, posle nekog vremena količina se povećava, što ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje konzumenta, a da ne govorimo o tome u kojoj meri alkoholisana osoba može da ugrozi tuđe živote“, kategorična je naša sagovornica.

Povodom toga što su, prema analizi SZO, Srbi po količini popijenog alkohola ispred zemalja regiona, Jankovićeva kaže da tamo gde je populacija uglavnom muslimanske veroispovesti, poput Albanije ili BiH, postoje neke druge vrste kanona i pravila u vezi sa konzumiranjem alkohola. Kako kaže, to svakako čini da njihova populacija generalno manje pije, ali nikako ne znači da i kod njih ne postoje problemi alkoholizma.

A kako je kod Rusa?

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ruske Federacije, tokom poslednjih pet godina beleži se smanjenje upotrebe alkoholnih napitaka, što je posledica realizacije niza mera na državnom nivou kako bi se smanjila stopa smrtnosti. Tu je i promocija zdravog života kao sve modernijeg koncepta među mladima u Rusiji.

A da li je pijanstvo zaista odlika Rusa? Vladimir Medinski, profesor prestižnog Moskovskog državnog fakulteta za međunarodne odnose i sadašnji ministar kulture RF, objašnjava da je reč o stereotipu koji je, kao i svi drugi, lažan.

U svojoj knjizi „Mit o Rusiji. O ruskom pijanstvu, lenjosti i okrutnosti“, on navodi da je „istorijski gledano nekako ispalo da za razliku od mnogih naroda koji pokušavaju da sebe predstave što bolje u očima drugih, stanovnici Rusije kao da sami kultivišu negativnu predstavu o sebi“.

Sličnog stava je Mihail Smirnov, glavni urednik portala „Alkohol.ru“, koji za Sputnjik kaže da Rusija nikada nije bila država u kojoj se neumereno pilo i ranije je zauzimala otprilike 20. mesto na neslavnoj listi.

„Tek pre sto godina, nakon revolucije i sticajem različitih kulturološko- ekonomsko-društvenih okolnosti, navike su se promenile. Ranije je postojala kultura ispijanja alkohola. Nekada se, u vreme pre revolucije, pre nedeljnog ručka kao aperitiv pila čašica votke, a danas se nažalost votka pije iz čaše od dva decilitra naiskap. Mladima i deci bi trebalo objašnjavati od detinjstva da je količina alkohola to što je loše, a ne uvek alkohol sam po sebi“, kaže Smirnov.

On ne veruje u pozitivan efekat drakonskih zabrana i zakona koji u potpunosti zabranjuju upotrebu alkohola i kaže da bi koncepcija promene navika trebalo da nosi edukativni karakter jer pijanstvo ne počinje u prodavnici kupovinom flaše, već u glavi.

„Zakon o borbi protiv pijanstva i alkoholizma“ kojim je u SSSR 1985. godine uvedena prohibicija, trebalo je, kažu stručnjaci, da postepeno navikne stanovništvo da pređu sa jakih alkoholnih napitaka na vino i pivo.

„Ideja je, po mom mišljenju bila dobra i to je svetski trend. U Rusiji se ova tendencija i dalje sprovodi ali nikakve zabrane ne donose rezultate, koliko odluka i volja pojedinaca da piju manje količine vina i piva, umesto mnogo votke“, zaključuje Smirnov.

(Sputnjik)

Ostavite komentar

Oznake