Erizipel je oboljenje u narodu poznato kao crveni vetar, a ispoljava se kao intenzivno crvenilo kože, praćeno otokom, bolom i groznicom. Primarijus dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Ulici Džordža Vašingtona u Beogradu, objašnjava da je reč o akutnoj bakterijskoj infekciji koja zahvata gornji sloj kože i potkožno limfno tkivo. Najčešće se javlja na potkolenicama, zatim licu, ali može se ispoljiti i na rukama i trupu.
– Erizipel prouzrokuju bakterije iz familije streptokoka (beta-hemolitička streptokoka serološke grupe A). One mogu ući u tkivo kroz pukotine na koži usled malih povreda epitela – ističe naš sagovornik.
Crveni vetar se često javlja posle neke operacije, na primer posle odstranjenja dojke zbog tumora. Erizipelu lica prethodi upala nosnog ždrela ili samo zapaljenje nosne sluzokože, zbog čega se promene prvo vide na nosu odakle se šire (granice su obično kosmati deo glave i brazda između nosa i usne), poprimajući oblik leptira.
Bolest uvek počinje naglo, jezom i drhtavicom. Kod većine pacijenata dolazi do brzog porasta telesne temperature. Istovremeno su prisutni i opšta malaksalost, glavobolja, mučnina i nagon za povraćanjem i bol na mestu na kojem će se ubrzo pojaviti erizipel. Inkubacija traje od nekoliko sati do dva dana.
Potom se javlja zatezanje kože zahvaćenog područja, a zatim i jako crvenilo kože koje se periferno širi u vidu jezička i prosto bubri. Zbog te osobine je i dobilo ime „crveni vetar”.
Otok zbog limfnog zastoja veoma je izražen. Površina pod upalom ima jasno istaknute ivice u odnosu na okolnu zdravu kožu, topla je, napeta, zategnuta, sjajna i bolna.
Dijagnozu ove bolesti postavlja dermatolog pregledom kožnih oštećenja, a potvrđuje se laboratorijskim analizama krvi. Ukoliko je pronađena leukocitoza sa polinukleozom, ubrzana sedimentacija i fibrinogen, to je znak da je bolest prisutna kod pacijenta.
REČ STRUČNJAKA: dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog
Bolest se vraća
– Ukoliko se pacijent pravovremeno obrati lekaru i dobije odgovarajuću terapiju, temperatura se normalizuje tokom sedam dana, mrlja na koži postaje sve manje i manje crvena i izražena, a polako nestaju i drugi simptomi bolesti – objašnjava primarijus dr Aleksandar Adamović.
Lečenje se sprovodi antibioticima, a lek izbora je penicilin u visokim dozama (od 2,4 miliona), koji je najdelotvorniji u terapiji i treba ga primeniti što pre. Ukoliko je pacijent alergičan na penicilin, bolest se može lečiti drugim antibioticima kao što su ceftriakson i azitromicin.
Po završetku lečenja obično ne ostaju posledice, osim hiperpigmentacije (tamnija obojenost kože). Ako se ne leči, može uzrokovati ozbiljne komplikacije, kao što su streptokokna sepsa i intersticijalni nefritis, to jest težak oblik upale bubrega!
Sklonost ka recidivima je velika. Ni u jednom slučaju nema trajnog imuniteta. Da bi se smanjio rizik od pojave „crvenog vetra”, mogu se primeniti depo penicilini.
(Dana Stanković, „Politika“)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.