Šta ne treba da rade domaćini

Jedna od prvih stvari je da ne trčite zadihano i frenetično u svakom momentu i na svaki povod: ako stvarno postoje osobe koje dolaze samo da bi gledale kako ćete ih ugostiti, nemojte ih ni zvati.

Imajte posebno na umu, u izboru menija, prisustvo vegetarijanaca i makrobiotičara (ovi poslednji ne jedu ni namirnice životinjskog porekla: znači nema ni sira ni jaja!).

Ako vam ovi prave probleme oko organizacije, utešno je to što se obično radi o veoma interesantnim osobama.

Nemojte nikada stavljati mušemu na sto.

Nemojte prvi put pripremati jela neposredno pre nego što će gosti doći na ručak: sve treba već da bude isprobano i spremno.

Nemojte insistirati da se svaki gost dodatno posluži, i to svakim jelom.

Nemojte praviti haos prilikom stavljanja i sklanjanja tanjira: služe se s leve strane gosta, a sklanjaju s desne. Pića se nude s desne, a grlić flaše se okreće da kapi ne bi padale na sto.

Po pravilu, supa se nikada ne nudi po drugi put, a duboki tanjir se nikada ne naginje prema sebi.

Nikada ne služite vino iz staklenog vrča: treba da ostane u flaši, tako da svi vide etiketu. Izuzetak su izuzetno stara vina, kojima je potreban dodir sa kiseonikom kako bi povratila svoj ogroman kvalitet.

Nemojte dočekivati goste niti sedati za sto u papučama.

Nemojte sklanjati tanjire pre nego što svi završe sa jelom.

Nemojte nikako držati televizor uključen: radio i muzika su dozvoljeni, ali ne preglasno, kako ne bi odvlačili pažnju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.