Investicija u sebe

Vreme u kojem živimo prilično je jasno kad je reč o onome što se ceni u poslovnom svetu. Uvek i u svakom trenutku može da se postavi pitanje naše vrednosti i svrsishodnosti. Kul frajer, strava momak… To nisu osobine koje se traže na radnom mestu. Tačnije, jesu, ali se kotiraju relativno nisko u odnosu na ono što se zaista traži. A ono što se traži nije stav niti pojava već samo i jedino konkretni rezultati. Postizanje rezultata je jedini način da postanete neko koga će primećivati na radnom mestu. Ako već želimo da budemo "faca" na poslu, to se postiže tako što će baš nama, a ne nekome drugom, biti poveren naredni posao.
Investicija u sebe podrazumeva da svako od nas otkrije svoju jedinstvenost, koju zatim treba primenjivati u službi drugih. Kada uspemo da otkrijemo šta je ono što nas izdvaja u odnosu na druge, to treba i koristiti, i uspeh je tu, na korak. Čuvena je ona izreka "težite usavršavanju, a ne sreći". Svi mi imamo istu slabost – tražimo sreću u poslu kojim se bavimo. Ako nismo ispunjeni, onda smatramo da tu nešto ne valja. Ali još je Aristotel tvrdio da niko ne može istovremeno biti srećan i u obavezi da zarađuje za život. Kasnije su se, naravno, pojavili i drugi mislioci, koji su tvrdili da rad ispunjava čoveka.
Istina je ipak da niko nikada nije video u opisu nekog radnog mesta stavku da je obavezno biti srećan. Plata se dobija za rad, a za sreću nema radnog staža. Strast nije uslov za posao, čak može da bude kontraproduktivna. Ima toliko ljudi koji su strastveno nekompetentni za posao kojim se bave. Stručnost je ono što se računa. Naporan rad na sebi je jedina stavka koja može da nas dovede do toga da u svakoj prilici budemo majstor svog posla.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.