Leto i moždani udari

Do pre svega nekoliko decenija, gotovo da se nije ni moglo zamisliti da moždani udar pogodi nekog mlađeg od 65 godina. Danas, nažalost, nije retkost da se čuje da je infarkt mozga zadesio i nekog studenta, trudnicu ili tridesetogodišnjaka. Hteli mi to da priznamo ili ne, godine ogromnog i stalnog stresa koje su, nadajmo se, ipak za nama, ostavile su duboke tragove u našoj duši, umu i na našem telu. Danas je u Srbiji najviše pacijenata sa ovom dijagnozom u starosnoj grupi od 40 do 60 godina, što je podatak koji pruža razloge da se ozbiljno zamislimo nad tempom i načinom svog života.

Pre svega, simptomi koji nagoveštavaju moždani udar mogu potrajati i samo nekoliko sekundi ili minuta i vrlo su individualni: u najzastupljenije se ubrajaju trnjenje u rukama, otežano kretanje i nagli poremećaji motorike, prolazni gubitak vida na jednom oku, iznenadne teškoće sa govorom, mucanje, izgovaranje nepovezanih reči ili permutovanje glasova i slično. Važno je znati da ovi simtpomi mogu biti i znak prolazne, kratkotrajne moždane ishemije (neishranjenosti), ali mogu predstavljati i najavu moždanog udara.

Broj osoba koje pogodi moždani udar najveći je leti, s obzirom na to da velike temperaturne fluktuacije izrazito utiču na krvne sudove, koji usled krtosti ili ranijih oštećenja lako pucaju. Prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji od posledica moždanog udara godišnje umre ili postane težak invalid između 25.000 i 30.000 ljudi.

Najvećem riziku izloženi su dugogodišnji pušači, osobe sa znatnim viškom kilograma, prekomernom koncentracijom masnoća u krvi, kao i oni koji se slabo bave fizičkim aktivnostima. Od zdravstvenih tegoba koje mogu predstavljati faktor rizika za pojavu moždanog udara svakako su najbitnije povišeni krvni pritisak i suženje krvnih sudova – aterioskleroza. Veliki uticaj imaju i nasledne osobine svakog pojedinačnog organizma, a jedan od najozbiljnijih faktora rizika jeste stres, kojem je najveći deo domaće populacije tokom prethodne decenije bio izložen gotovo neprestano.

U novonastalim okolnostima na ovo su posebno osetljivi mlađi ljudi dobi od 30 do 40 godina, sa često plahovitim, burnim i nekontrolisanim reakcijama. Izloženi ogromnim izazovima savremenog doba, stalnom ubrzavanju života i neprestanoj borbi za egzistenciju – oni se ponašaju kao preterano zategnuta struna koja je i na relativno banalan podsticaj iz spoljašnje sredine u stanju da pukne sa nesagledivim posledicama po ceo „sistem“.

Stručnjaci ukazuju na to da nikako ne bi trebalo prenebregavati česte/stalne glavobolje i visok krvni pritisak. Ukoliko se ovakvi simptomi otkriju, a naročito ako traju duže, preko je potrebno posavetovati se sa lekarom. Regulaciji telesne temperature u vrelim danima pomaže i unošenje dovoljnih količina tečnosti. Količina tečnosti fiziološki potrebne vašem organizmu za 24 časa u mililitrima dobija se kada se brojni iznos telesne mase u kilogramima pomnoži sa koeficijentom 30 – ova tečnost zaista je neophodna vašem organizmu i zato se potrudite da brinete o tome da je unesete.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.