Šta lozinka govori o nama?

Da li ste se nekada zapitali šta vaša lozinka koju koristite pri logovanju na Internet govori o vama? Dobro, lozinka ne može ništa da kaže drugima o vama (bar ne bi trebalo, jer, ako je dobro odabrana, niko ne bi trebalo ni da je sazna), ali šta možete sami zaključiti o sebi.

Jedno nedavno britansko istraživanje govori o tome kako milion Ostrvljana “otkriva” već prilikom izbora lozinke za Internet tajne koje, u nekim slučajevima, ne bi poverili ni najboljem prijatelju.

Utvrđeno je da većina ljudi koji se na poslu služe personalnim računarom više ili manje podsvesno veruje da reč koja čini njihovu lozinku na neki nedokučiv ali suštinski način odražava samu srž njihove ličnosti.

Studija je urađena na osnovu ankete koja je uključila 1.200 kancelarijskih službenika širom Britanije. U izlaganju rezultata, formirana je gruba tipologija: svi ispitanici svrstani su u četiri uopštene kategorije prema tome šta biraju za prioritet pri smišljanju lozinke.

Tip 1 – porodica na prvom mestu – Ovom tipu pripada gotovo pola ispitanih. Oni, uprkos stalnim preporukama provajdera i sistem administratora da se to nikako ne čini, za lozinku biraju upravo (“Ah, ima li ljudskoj gluposti kraja?”, zapitaće se mnogi) imena svojih supružnika, dece ili kućnih ljubimaca. Te lozinke nekada štite i vrlo poverljive podatke, a nevolja je u tome što primerci iz tipa porodica na prvom mestu, prema profilu ispitanika koji je sačinjen na osnovu ankete, najčešće ne spadaju u kategoriju ljudi sa velikim informatičkim znanjem. Naprotiv.

Tip 2 – duhoviti/“duhoviti” – U ovu grupu spada oko trećina ispitanih. Oni se pri izboru lozinke najčešće opredeljuju za imena sportskih i muzičkih vedeta, holivudskih superstarova ili likova iz crtanog filma, odnosno omiljene porodične serije – milioni Dejvidâ Bekamâ, Homerâ Simpsonâ i Madonâ. Poruka: ja sam kao on(a)?

Tip 3 – too sexy for myself – što bi rekli Right Said Fred (valjda se neko još uvek seća ko je to…). Ovom tipu pripada svaki deveti Britanac, a za lozinku najčešće bira reči poput “seksi”, “pastuv”, “j….” i sl. No comment.

Tip 4 – paranoici & “kriptomani” – Zapravo, nepravedno ih optužujemo samo zato što su manjina: čine svega 8% ispitane populacije. U stvari, oni čine baš ono što stručnjaci za kompjutere i nalažu: koriste duge, komplikovane lozinke od nasumične mešavine malih i velikih slova i brojeva, a često i dodatne alate za enkripciju. To su “savesni građani” i “vojnici reda” kibersveta: od svega, najviše drže do zaštite sopstvenih podataka. Ujedno, informatička pismenost je u ovoj grupi bila na najvišem nivou.

Pa, izvolite, preispitajte se… Možda je vreme da promenite pass?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.