Jedan od najatraktivnijih prirodnih fenomena – polarna svetlost, poznat je ฤoveฤanstvu joลก iz doba antiฤke Grฤke. U to vreme o njoj su pisali Aristotel i Plinije, a u skladu s tadaลกnjim stepenom razvoja nauke, smatrali su ovu pojavu ogromnom vatrom. Isto tumaฤenje vaลพilo je i u doba Rima (Tiberije), kao i u 18. veku, kada je u Kopenhagenu u Danskoj podignuta uzbuna zbog pojave ogromne vatre.
Danas je nauฤno objaลกnjeno i poznato kako i zaลกto nastaje ova svetlost na noฤnom nebu (Aurora polaris). Obiฤno se javlja u polarnim zonama. Na Severnom polu naziva se Aurora borealis, a na Juลพnom – Aurora australis, ali je usvojen zajedniฤki naziv Aurora polaris. Gledano iz Evrope, pojavljuje se na severnom horizontu u obliku crvenkaste svetlosti, koja asocira na izlazak sunca na istoku. Javlja se u vidu difuznog svetla („zavese“) koje se ลกiri i koje je sastavljeno od niza paralelnih zrakova. Postoje i aktivne aurore, koje se neprekidno menjaju na nebu.
Fiziฤko objaลกnjenje nastanka govori da auroru izazivaju elektroni ฤija se energija kreฤe od 1 do 15 KeV, a ubrzanje potiฤe od napona 1.000 do 1.500 volti. Kada doฤe do sudara tih elektrona s atomima u gornjim slojevima atmosfere, javlja se svetlost. To se dogaฤa obiฤno na visini 80-150 km iznad Zemlje. U toj svetlosti pojavljuju se mnoge spektralne linije, od kojih su najizrazitije zelena i crvena (potiฤu od atoma kiseonika). Aurore se javljaju u ultraljubiฤastom delu spektra, ali se zbog apsorpcije ultraljubiฤastih zraka u Zemljinoj atmosferi one mogu lepo videti samo van Zemlje (sa svemirskih sondi i letilica).
Pojava polarne svetlosti uslovljena je Zemljinim magnetnim poljem. Zabeleลพena je u vreme takozvanih magnetnih bura, koje zavise od aktivnosti Sunฤevih pega. Ponavljaju se s ciklusom od 11 godina. Iako ne zavise od godiลกnjeg doba, do danas je zabeleลพeno da se najviลกe pojavljuju u vreme proleฤne i jesenje ravnodnevice. Zanimljivo je da je polarna svetlost primeฤena i na drugim planetama na kojima je magnetno polje mnogo jaฤe od Zemljinog (Jupiter, Saturn). Na iznenaฤenje nauฤnih krugova, polarna svetlost je nedavno otkrivena i na Marsu, iako je poznato da on nema jako magnetno polje. Sve to pokazuje da se o polarnoj svetlosti zna mnogo, ali sigurno ne sve, pa ฤe se joลก mnoga nauฤna istraลพivanja u buduฤnosti baviti ovom misterioznom i zadivljujuฤom pojavom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com