Pored krađe brojeva kreditnih kartica, jedan od velikih (i za sada bez pravog rešenja) problema vlasnika online-prodavnica jesu lažni brojevi i kupovina obavljena putem njih. Za sada ne postoji pravo rešenje, i na prodavcima je da sami procene koliko je neka transakcija rizična ili ne.
Čak ni servisi za autorizaciju kreditnih kartica nisu od prevelike pomoći: alat koji lopovi koriste jesu programi koji kopiraju algoritme koje koriste kompanije-izdavači kreditnih kartica u procesu dodeljivanja brojeva novim karticama. Upotrebom ovih programa se vrši generisanje brojeva koji su nalik pravim i pomoću kojih je moguće obaviti „kupovinu“.
Siguran metod otkrivanja lažnih brojeva i zaštite od lopova ne postoji – zato se i svako dovija na svoj način, procenjujući koliko je neki broj rizičan i da li ga treba prihvatiti. Jedan od online-prodavaca koji je imao priličnih muka sa lažnim karticama jeste Robert Ramstad, vlasnik adrese Condom.com na kojoj se, logično, bavi prodajom kondoma. Najveći broj problematičnih porudžbina je dolazio iz Rusije, Srbije i baltičkih zemalja, tako da je on odlučio da, jednostavno, prestane da prima uplate iz ovog regiona.
Postoje i aplikacije koje služe za smanjenje rizika od krađe – ovakav softver ne može da nikad sa 100% sigurnosti potvrdi da li je broj lažan ili ne, ali može da upozori na visoki stepen rizika. Konačna odluka je na prodavcu, koji odlučuje da li da primi porudžbinu ili kontaktira mušteriju i zatraži dodatne podatke ili zatraži da se uplata izvrši čekom, a ne karticom. Kako ovakvi programi funkcionišu?
U najboljem slučaju, ovakve aplikacije imaju pristup bazama podataka u kojima se čuvaju podaci o prošlim transakcijama – kako onim uspešnim i legalnim, tako i onima u kojima je upotrebljen lažni broj. Ako su za određeni broj vezane legalne i uspešne transakcije, daje mu se „prelazna ocena“ i signalizira prodavcu da je rizik mali. Ako se pronađe da je broj koji je prodavac primio lažan ili su za njega, u prošlosti, bile vezane bilo kakve sumnjive transakcije ili problemi, preporučuje se odbijanje porudžbine.
U nekim slučajevima ovakve aplikcije predstavljaju prilično primitivni filter: ako je kupac iz Rusije, Srbije ili neke od zemalja Istočne Evrope, transakcija dobija ocenu „rizično“. Takođe, rizičnim se smatraju i porudžbine koje su obavljene iza ponoći – statistički gledano, veći se postotak legalnih transakcija ostvaruje u 14 časova, nego u 2 po ponoći.
Pored ovakvih kriterijuma, regionalnih ili restrikcija koje se odnose na vreme kupovine, svaki prodavac ima i svoje sopstvene kriterijume po kojima odlučuje da li da primi porudžbinu ili ne: za nekoga je vrlo sumnjivo ako je u pitanju veća količina, uz zahtev kupca za što bržom isporukom. Još ako se „parajlija“ javlja iz Rusije, eto razloga da se prodaja ne obavi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com