Posle napada na Svetski trgovački centar i Pentagon, u SAD-u se strahuje i od cyber-terorizma. Iako su ovi napadi mnogo manje bolni i bez tragičnih posledica, čitava ekonomija zemlje se zasniva na Internetu. Pojava svakog novog virusa izaziva milionske štete, a sinhronizovani i vešti napadi cyber-terorista mogli bi da nanesu nove gubitke, na sreću, bez ljudskih žrtava.
Ovih dana se, naravno, priča i o Internetu kao savršenom mediju za komunikaciju između terorista i planiranje napada. Programi za enkripciju elektronskih poruka su, poslednjih godina, znatno uznapredovali, omogućavajući tajnu prepisku koju je skoro nemoguće otkriti. Izvesno je, smatraju obaveštajni eksperti u SAD-u, da je najmlađi elektronski medij korišćen i za planiranje najvećeg terorističkog napada počinjenog ikada. Mrežom kolaju i neproverene informacije o tome da je otmicama aviona prethodio najveći do sada hakerski napad na kompjuterske mreže u Sjedinjenim Državama, koji je paralisao i sistem kontrole letenja.
Američke vlasti, svesne mogućnosti zloupotrebe Mreže, zabranile su prodaju softvera za šifrovanje elektronske pošte van granica SAD-a, ali se pokazalo da je ova odluka imala malo smisla: prema prvim informacijama, napad je izveden iznutra. Posle katastrofalnog napada, FBI je odlučio da ponovo aktivira kontraverzni „Carnivore“ sistem za nadgledanje elektronske prepiske, koji je bio na meti mnogih boraca za slobodu govora i zbog koga je, u više navrata, i pokretana istraga.
O sistemu se malo zna, osim da su u pitanju posebno konfigurisani Windows računari koji, na strateškim tačkama Mreže, vrše nadgledanje Internet komunikacija. Prema nezvaničnim informacijama, agenti FBI-ja su se obratili svim najvećim Internet servis provajderima, tražeći od njih instaliranje sistema, kao i davanje na uvid svih podataka o saobraćaju, koji se čuvaju na serverima ovih kompanija. Naročito je FBI zainteresovan za elektronsku poštu, pri čemu se pregledaju i POP3 korisnički nalozi, ali i logovi web-mail komunikacije: pretražuju se serveri AOL-a, Yahoo!-a, Earthlink-a, Microsoft Network-a…
Postoje i strahovanja da će vlada SAD-a iskoristiti ovu situaciju za pojačavanje kontrole i nadzora, i da će sloboda govora biti malo cenjena vrednost u godinama koje dolaze. Posebnu zabrinutost izražavaju operateri remailer servisa, koji omogućavaju slanje anonimnih poruka, „očišćenih“ od podataka o pošiljaocu. Uobičajeno je da ovakvi servisi ne čuvaju nikakve zapise o elektronskoj komunikaciji – upravo ta činjenica i može da dovede do njihove zabrane, pa čak i do pokretanja sudskih postupaka. Jedan od operatera servisa za anonimnu korespodenciju kaže: „U slučaju pokretanja sudskog procesa protiv mene, malo bi mi vredelo pozivanje na slobodu govora u postupku odbrane. Teško da bi federalci, sudije i javnost, sa simpatijama gledali na to“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com