Valter Ugo Mai: Knjiga o prihvatanju sopstvene otadžbine

BEOGRAD – Valetr Ugo Mai, cenjeni portugalski pisac sa evropskom slavom, govorio je o fašizmu, Saramagu, starosti u okviru programa Beogradskog sajma knjiga.

Gost iz Portugala je do sada objavio četrnaest zbirki pesama, šest romana i pet knjiga za decu, au Srbiji je do sada samo preveden njegov roman „Mašina za pravljenje Španaca“ u izdanju Lagune.

Na početku razgovora koji je sa portugalskim piscem vodila Sanja Milić urednica programa Beogradskog sajma knjiga bilo je reči o poznanstvu Valetra Uga Maia sa nobelovcem, takođe Portugalcem Žoze Saramagom.

Ugo Mai kaže da nije verovao da će u životu sresti Saramaga.

„Na kraju sam ga sreo kada mi je uručivao nagradu koja je nazvana po njemu. Njegov govor na toj dodeli je veoma uticao na moju karijeru kasnije, ali u mom sećanju je ostalo nešto drugo. Njegovo čovekoljublje. Uvek je za svoj sto pozivao i osoblje restorana, kuvara, vozača, čoveka koji prosi ispred restorana…Smatrao je sve ljude jednakim i bio čovek koji je imao dobru nameru u svemu što je radio“, kazao je Ugo Mai.

O neobičnom i intrigratnom naslovu njegovog romana „Mašina za pravljenje Španaca“ Ugo Mai kaže da ga je na to inspirisao odlazak njegovih sunarodnika iz Portugala.

„Među Portugalcima postoji jedna tragična tendencija da odlaze iz svoje zemlje. Stavio sam Špance u naslov kao naše jedine susede, ali ta knjiga zapravo govori o tužnoj migraciji Portugalaca. Portugalci i Španci stoje iza prve globalizacija koja se desila našem čovečanstvu i u svet su odneli dobre ali i loše stvari. Važno je da mladi ljude u Portugalu shvate šta znači identitet. Ova knjiga je ogled o prihvatanju sopstvene otadžbine sa dobrim i lošim stranama“, kazao je Ugo Mai.

Glavni junak knjige Uga Maia je ostareli čovek koji pati za svojom preminulom suprugom, ali ga i muče neke stvari iz prošlosti.

Portugalski pisac napominje da su ga od malih nogu optuživali da je mator i da mu nije bilo teško da uđe u psihologiju ljudi u trećem dobu.

„Ubeđen sam da svako do nas ima karakteristike svih ostalih ljudi. Svi mi smo zapravo univerzalne jedinke. Različiti su samo odgovori koje nam pruža sudbina o životu. U sebi sadržim sve ono što treba da ima čovek od 84 godine. Književnost vidim kao „kopanje“ po sebi a ne po drugim knjigama idejama i konceptima. Ako istražujemo druge, onda smo bliži novinarstvu, a književnost treba da nastaje tako što ćemo se okrenuti sebi“, kazao je Ugo Mai.

Prema njegovim rečima, ovu knjigu je posvetio svom ocu jer nije dočekao da se druži sa njim u starosti.

„Moj otac je umro u 59. godini i umesto druženja sa njim u njegovim zrelim godinama, ja sam napisao ovu knjigu.“ kazao je Ugo Mai.

On je istakao da je jako osetljiv na svako propadanje društva i da je želeo u svojoj knjizi da osvetli desničarsku diktaturu Salazara koja je pokušavala da poništi određeni broj ljudi u Portugalu.

„Kada posmatram neke režime uvek me zanima kako ljudi dobre volje postaju njihovi saučesnici. Mi smo potomci velikog dela stanovništva koji je samo ćutao i navodno ignorisao taj režim. Pokušao sam da otkrijem u mojoj knjizi kako je većina ljudi u jednoj zemlji do određenog momenta bila fašistički nastrojena, a sutradan su se svi probudili kao demokrate. Promena se desila bukvalno u jednom danu. Danas smo svedoci različitih režima po svetu kao što je užasan levičarski u Venecueli i desničarski u Brazilu“, kazao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.