Nacionalni konvent o EU (NKEU) sa ozbiljnom zabrinutošću konstatuje sve izraženije znakove institucionalne, političke i društvene krize u Srbiji, te da ostaje posvećen institucionalnom rešavanju konflikata, kulturi dijaloga i odgovornosti svih aktera.
Programski savet NKEU je preneo da to piše u odgovoru na pismo predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić upućeno NKEU sa zahtevom za reakciju na aktivnosti dela građana koji protestuju u blizini stanova i kuća zvaničnika vlasti i lokalnih odbora Srpske napredne stranke.
„Vi ste, kao predsednica Narodne skupštine u političkoj i institucionalnoj poziciji da pokrenete proces pronalaženja održivog i obostrano prihvatljivog puta za izlazak iz duboke političke i društvene krize, uključujući reformu izbornog procesa i obezbeđivanje minimalnih standarda profesionalnosti i zakonitosti u medijskom prostoru“, naveli su.
Međutim, kako su ukazali, „za kredibilnost i uspeh tog procesa, pored jasne političke volje „onih u čijim rukama“ je koncentrisana veća moć, neophodan je i period izgradnje minimalnog poverenja kako bi se najpre došlo do konsenzusa o tome „da su višegodišnje zloupotrebe moći, obesmišljavanje dijaloga u institucijama, ograničavanje medijskog pluralizma i sistemsko ignorisanje građanskog i stručnog glasa doveli do sadašnje krize“.
NKEU je podsetio da je na to upozoravao godinama, te naveo da je jedan od efekata aktuelne krize u Srbiji i suštinski zastoj u evropskim integracijama države.
„Stoga, sa Vaše strane očekujemo konkretne poteze koji bi pokazali istinsku spremnost i doslednost u nameri da se pronađe zajednički jezik i izgradi održiv put ka izlasku iz krize“, navodi se.
U odgovoru piše i da „atmosfera nepoverenja, porast tenzija i sve češći incidenti svedoče o dubokoj polarizaciji društva i ozbiljnoj eroziji poverenja građana u institucije“, te da su „tokom prethodnih meseci zabeležene stotine protesta širom Srbije, različitog karaktera, intenziteta i organizacije“.
„Njihova učestalost i rasprostranjenost pokazuju jasno izraženo nezadovoljstvo velikog broja građana, nastalo usled osećaja isključenosti iz procesa odlučivanja i gubitka vere u efikasnost i odgovornost institucija“, dodaje se.
Ukazano je i da je „višegodišnja praksa nekažnjivog targetiranja pojedinaca – političara, aktivista i novinara – uključujući javno iznošenje poverljivih i ličnih podataka u medijima uz zloupotrebu institucionalnih resursa, dodatno urušila poverenje u sistem.“
Napomenuli su i da su „tokom poslednjih meseci, razni vidovi narušavanja privatnog prostora i imovine građana dodatno eskalirali“.
„To se, između ostalog, dešava i kroz aktivnosti dela građana, koji usled nemogućnosti da probleme i zahteve reše kroz institucionalne kanale, svoje nezadovoljstvo usmeravaju direktno prema pojedincima iz vlasti koje smatraju odgovornima“.
Istovremeno, kako su naveli, svedoče uništavanju privatne imovine pojedinih aktivista građanskih protesta i vlasnika preduzeća koji su podržali proteste, i to od strane neidentifikovanih počinilaca, „za koje se pretpostavlja da su bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com