Luda noć u muzeju

Žanr: komedija, fantazija, porodični
Trajanje: 104 min.
Premisa: Sve će oživeti…

SINOPSIS

Dobroćudni sanjar Leri Dejli (Ben Stiler), iako ga prati nesreća, smatra da je predodređen za nešto veliko. On, međutim, nema sreće ni kada počne da radi kao noćni čuvar u muzeju. Za vreme njegove smene, počinju da se dešavaju najčudnije stvari: oživljavaju rimski gladijatori, kauboji, Atila Hunski i svi oni nastavljaju svoje istorijske bitke, a tiranosaurus Reks podseća zašto ga smatraju najkrvoločnijom zveri u istoriji sveta. Jedina osoba kojoj Leri može da se obrati u celoj gužvi jeste američki predsednik Ruzvelt (Robin Vilijams), koji pomaže pri spasavanju muzeja.

O FILMU

U srcu filma „Luda noć u muzeju“ nalazi se san koji golica maštu, san koji je potajno sanjao svako ko je bar jednom lutao muzejem pun ushićenja: fantazija u kojoj preparirane životinje i statue iz davne prošlosti iznenada oživljavaju, ovde i sada. Verujem da smo svi imali to iskustvo kada prolazimo muzejem pored neke davne skulpture i mogli bismo da se zakunemo da nas njene oči prate – kaže reditelj filma Šon Levi.

Od samog početka, ideja za film „Luda noć u muzeju“ pokazala se kao neodoljiva. Sve je pokrenuo hrvatski ilustrator Milan Trenc kada je nacrtao dečju slikovnicu u kojoj novi noćni čuvar u Prirodnjačkom muzeju u Njujorku zadrema i potom otkriva da je jedan od ogromnih skeleta dinosaurusa misteriozno odlutao! Iznenada, čuvar shvata da je okružen statuama koje govore, reže i šunjaju se i okreću muzej naglavačke. Svojim nadahnutim humorom i zanimljivom pričom o običnom čoveku koji se suočava sa najvećim legendama prošlosti, ova priča je brzo postala omiljena.

U početku pisanja scenarija, za scenariste Tomasa Lenona i Roberta Bena Garanta prvi zadatak je bio da osmisle odakle je došla čarolija koja je oživela sve eksponate. Lenon se priseća: „Obojica smo bili oduševljeni Egipatskom dvoranom Metropoliten muzeja u Njujorku i pošto su Egipćani imali želju da stvari održavaju večito u životu, imalo je smisla učiniti da sve kreće iz Egipatskog odeljenje i želje za večnim životom.“

Od samog početka, autori su znali da žele Bena Stilera za ulogu smotanog, ali herojskog, novog noćnog čuvara Larija Dejlija. Ne samo da je on jedan od najpopularnijih komičara današnjice već je izgradio reputaciju tumačeći likove koji se suočavaju sa okolnostima koje su protiv njih.

Kada stari čuvari prepuste stražu Lariju Dejliju, on provodi svoju prvu noć u muzeju – noć koja će ostati nezaboravna jer će iz tame oživeti voštane, kamene i preparirane figure. Usred tog razbacanog krzna i haosa, Lari otkriva neke neverovatne ljude čija će mu pomoć biti potrebna ako misli da preživi do jutra. Najbolji Larijev savetnik je jedan od najznamenitijih ljudi američke istorije, 26. predsednik SAD, Tedi Ruzvelt. Uloga je odmah namenjena Robinu Vilijamsu.

Poput svojih kolega, Vilijams, koji je već glumio u hit fantaziji „Džumandži“, nije mogao da odoli maštovitom konceptu filma. Muzeji nameću pitanje šta se u njima dešava tokom noći – kaže on. „Dopada mi se kombinacija bajke i velike avanture. A i zabavno je videti Neandertalce i Hune kako ponovo trčkaraju unaokolo – oni su uvek spremni za provod.“

Među drugim istorijskim ličnostima na koje Lari Dejli mora da se osloni da bi spasao muzej nalazi se i Sakadžavea, čuveni šošonski vodič, koja je odigrala nezamenljivu ulogu u poznatoj ekspediciji Luisa i Klarka kroz severozapad SAD. U filmu ona koristi svoje sposobnosti da bi pomogla Lariju da povrati kontrolu nad muzejem. Ona je tragač – kaže mlada glumica Mizuo Pek, kojoj je ovo prva uloga u velikom holivudskom filmu – tako da je pametna, snalažljiva i odlična u pronalaženju stvari. Priliku da istraži davnu prošlost dobio je i Rami Malek, mladi egipatski glumac koji tumači lik Faraona Akmenraha, egipatske mumije i mladog kralja koji je vekovima spavao čekajući priliku da ponovo vlada.

O REŽISERU

Šon Levi (reditelj/producent)
Jedan je od komercijalno najuspešnijih reditelja protekle decenije. Karijeru je gradio kombinujući komediju i emocije, što je imalo uspeha kod publike. Levi je ove godine režirao hit komediju „Pink Panter“, sa Stivom Martinom, Kevinom Klajnom, Bijons Nouls i Žanom Renoom. Bio je producent filma „Što više to bolje 2“, nastavka blokbaster komedije „Što više to bolje“, koju je i režirao. Režirao je i romantičnu komediju „Upravo venčani“, sa Eštonom Kučerom i Britani Marfi.

O GLUMCIMA

Ben Stiler (Lari Dejli)
Inovativni glumac, reditelj, producent i scenarista koji nastavlja da zadivljuje filmsku, televizijsku i pozorišnu publiku svojim jedinstvenim komičarskim i dramskim talentom. Stilera smo nedavno gledali na velikom ekranu u blokbaster komediji „Upoznajte Fokerove“ sa Robertom de Nirom, Dastinom Hofmanom i Barbarom Strejsend. Kao reditelj dugometražnog filma, debitovao je 1994. naslovom „Delići stvarnosti“, u kome je i glumio uz Vinonu Rajder i Itana Houka. Potom je režirao film „Crevna napast“ sa Džimom Kerijem i Metjuom Broderikom.

Godine 2004. igrao je u hit komedijama „Dodžbol“, „Starski i Hač“ i „Nevolje sa Poli“. Ostali filmovi: komedija „Zulender“, „Njeni roditelji“ Džeja Rouča. Stiler je kao reditelj dugometražnog filma debitovao 1994. naslovom „Stvarnost ujeda“. Kao glumac, pojavio se u filmovima „Ljubavno gnezdo“, „Veruj u ljubav“, „Nešto u vezi Meri“, „Prijatelji i susedi“, „Carstvo sunca“ Stivena Spilberga, „Najbliži rod“ Džona Irvina itd.

Karla Guđino (Rebeka)
Glumila je u sledećim filmovima: „Grad greha“ uz Brusa Vilisa i Mikija Rurka; sva tri nastavka serijala „Deca špijuni“ Roberta Rodrigeza, uz Antonija Banderasa; „Pevajući detektiv“, uz Roberta Daunija Džuniora i Robin Rajt Pen; „Centar sveta“ Vejna Vanga; „Jedini“ uz Džeta Lija, „Zmijske oči“ Brajana de Palme uz Nikolasa Kejdža; „Majkl“ sa Džonom Travoltom i Vilijamom Hartom; „Tajne rane“ sa Robertom de Nirom i Leonardom di Kapriom.

Miki Runi (Gas)
Počasni Oskar je najveće priznanje filmske industrije legendama filmske umetnosti. Dodeljuje se samo povremeno, a odabrani dobitnici su, između ostalih, bili Čarli Čaplin, Gari Kuper, Keri Grant, Henri Fonda, Džoan Kroford, Lorens Olivije i drugi. Godine 1983. dodeljen je upravo Mikiju Runiju. Rođen 1920. u Bruklinu, Runi se prvi put pojavio na sceni, u vodvilju, sa svojim roditeljima kada je imao samo godinu dana. Na filmu je debitovao sa četiri godine. U izuzetno dugoj karijeri, glumio je u preko 300 filmova.

Robin Vilijams (Tedi Ruzvelt)
Oskarovac sa izuzetnom maštom i neverovatnim talentom, 1997. je dobio Oskara za ulogu u filmu Gasa van Santa „Dobri Vil Hanting“. Pre toga je bio nominovan za uloge u filmovima „Kralj ribara“, „Društvo mrtvih pesnika“ i „Dobro jutro, Vijetname“. Vrlo zapažena bila je i uloga u filmu „Buđenje“, uz Roberta de Nira. Vilijams je na filmu debitovao kao Popaj u istoimenom filmu Roberta Altmana. Među njegovim prvim filmovima su i „Moskva na Hadsonu“ Pola Mazurskog i „Svet po Garpu“ Džordža Roja Hila. Pored toga, vredi pomenuti i naslove „Kuka“ iz 1991, „Gđa Dautfajer“, „Veridba“, „Flaber“, „Zakrpa Adams“.

Odstupivši od uobičajenih komičnih uloga i porodičnih filmova po kojima je poznat, Vilijams je snimio dva dramatična trilera s mladim rediteljima. Za Kristofera Nolana, glumio je uz Al Paćina u filmu „Insomnija“, kao i u filmu „Fotografije za sat“ Marka Romaneka. Koristeći samo glas, stvorio je jedan od najživljih likova protekle decenije – plavog duha iz lampe u „Aladinu“, a isti posao uradio je i u „Robotima“.

Oficijelni sajt: