Command and Conquer 3: Kane’s Wrath
Popularni serijal Command and Conquer prošle godine nas je prijatno iznenadio nastavkom Tiberium War, novim poglavljem ovog virtuelnog svemira. Pored toga što je u sukob GDI-ja i Nod-a uveo treću rasu, vanzemaljce Skrinove (Scrin), kvalitetnom grafikom i neverovatnom optimizovanošću ponovo nas je zapalio za prijatne masovne bitke.
Sledeći već ustaljenu praksu, prema kojoj je svako izdanje sveta C&C-a dobilo ekspanziju, Electronic Arts je na tržište izbacio Kane’s Wrath, dodatak čije igranje zahteva instalaciju originalne igre Tiberium War. Kao što i sam naziv nastavka kaže, ekspanzija se većim delom bazira na Kejnu kao središnjem liku nove kampanje, iako to nije najveća novost Kane’s Wrath-a. Premda je zanimljivo videti 20 godina virtualne istorije Brotherhood of Nod i saznati neke delove celokupne priče koji su u ranijim nastavcima igre Command and Conquer preskočeni ili traljavo objašnjeni, 13 misija, koliko ih kampanja predstavlja, nisu baš toliko dobre da bi nas terale da ih odigramo u detalje.
Naprotiv, neke su veoma dosadne, naročito one u kojima se neprekidno javljaju novi ciljevi. Taman kad pomislimo da smo napokon uradili sve što se od nas traži, pojavi se neki drugi zadatak, što uz dizajn samih mapa nije nimalo zabavno ostvariti. Ako tome dodamo i neki put ograničeno vreme, što samo stvara bespotrebnu nervozu, igranje kampanje preporučujemo samo istinskim fanovima koji žele da saznaju sve detalje o Nodu i odgledaju sve filmove, od kojih se ni u ekspanziji nije odustalo.
Najveća novost u čitavom serijalu je Global Conquest, potezni način igranja u kojem osvajamo svet, izgrađujemo baze i podižemo vojske. Iako solidno zamišljen, Global Conquest nije baš razrađen kao u nekim sličnim igrama, na primer, u Rise of Nations. Ovde vrlo lako čitav trud oko izgradnje jake baze može pasti u vodu protivničkim lansiranjem nuklearke, što dovodi do frustracija, dok samo podizanje vojski baš i nema smisla. Tačnije, jeftine formacije nisu dovoljno efikasne da učine bilo kakvu ozbiljnu štetu i predstavljaju bacanje novca, pa su jedini izbor jake (i skupe) snage.
U slučaju sukoba na vama je da odaberete ili automatsko rešenje, što ubrzava stvari, ili da uskočite u klasičnu RTS misiju totalnog uništenja neprijatelja, što je sigurniji put do pobede. Bitke u kojima jedna strana nema MCV ili izgrađenu bazu po pravilu su gotove za nekoliko minuta i pobedu odnosi onaj ko ima jače jedinice, dok o nekoj taktici možete samo sanjati. Naravno, mislilo se i na nove jedinice, a one su ovoga puta predstavljene putem frakcija, koncepta preuzetog iz Generals-a. Naime, svaka frakcija je specijalizovana za jedno područje ratovanja, a njihove najjače jedinice zaista su unikatne i impresivne; na primer, čudovišni Nodov redeemer. Iako Kane’s Wrath ima dosta mana, svideće se fanovima čitavog serijala. Ipak, vidljivo je da sadrži dosta neiskorišćenog potencijala, pri čemu se u prvom redu misli na Global Conquest, koji je mogao biti daleko zanimljiviji.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.