Bez gomilanja u stanu

Previše nepotrebnih stvari u stanu može da "uguši", da navede ljude da se osećaju klaustrofobično, a može i da negativno utiče na život s partnerom ili partnerkom. Nije da sve mora da bude "kao pod konac", niti da je neophodan minimalistički dekor, ali bi dobro bilo izbaciti nepotrebno i stvari držati na njihovim mestima, onoliko koliko je to izvodljivo.
Recimo, spavaća soba (ako ste u dovoljno velikom stanu da možete da izdvojite jednu sobu kao spavaću). U njoj bi partneri trebalo da se osećaju opušteno, slobodno, i kao da je ta soba posvećena njima dvoma. Nagomilane stvari u nekom uglu ili nasred sobe kvare taj utisak, kao što ih kvare i razbacane dečje igračke, ili to što bi on ili ona jedan deo sobe zatrpali svojim ličnim stvarima. A to onda i nesvesno dovodi do manje opuštenosti među partnerima – neretko ni sami ne znaju šta im je, samo osećaju da im tu nije sve potaman.
Slično je i s ostalim prostorijama u stambenom prostoru. Kada je nešto upadljivo na pogrešnom mestu, to kvari utisak, remeti spokojstvo doma. Partnera ili partnerku može da navede da se osete nelagodno i kada u stanu ima mnogo stvari koje im se ne dopadaju, bilo da ih je donelo ono drugo, bilo da su poklon nekog trećeg koji se iz učtivosti čuva, a "bode oči" i ne uklapa im se. Neće svaka takva sitnica da zasmeta, ali ako se nagomilaju, dovode do nelagode, do toga da se neko ne oseti kao kod svoje kuće, kao na svome, sa svojim partnerom ili partnerkom, više se oseća kao da je tu gost ili neko ko samo dođe da prespava, istušira se i presvuče. I to poremeti osećaj zajednice s partnerom ili partnerkom.
Ovakvih viškova i nesklada najčešće nije moguće osloboditi se "po kratkom postupku" pošto su se uglavnom skupljali godinama. Ali, nije loša ideja prvo razgovarati s voljenom osobom, pričati o tome šta koja prostorija predstavlja za koga i kako bi voleli da taj prostor izgleda (recimo, da li su one draperije u spavaćoj sobi nešto što doprinosi intimnoj atmosferi, ili teška, glomazna stvar koja skuplja prašinu i guši i fizički i psihički). A onda kada se partneri dogovore o tome, dolazi i sprovođenje zajedničkih ideja u delo – to uopšte ne mora da se uradi ultrabrzo (nekada to ni finansijski nije izvodljivo, jeste, ružan je onaj stočić, ali nekakav vam je potreban na tom mestu, a nemate trenutno novca za drugi); glavno je da se na tome radi i da se nema osećaj da se previše oteže. Tako partneri učestvuju u zajedničkom projektu (u koji mogu biti uključena i deca, u meri u kojoj to odgovara njihovom uzrastu), što ih zbližava, i stvaraju nešto što će jednog dana postati pravo zajedničko gnezdo, ne nešto što osećaju kao gostinsku sobu ili skladište.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.