I grad stvori devojku (1)

Ko se sve od ženskog roda šeta gradom ovih dana od kako je otoplilo? Kakva razmišljanja i koji nazori stoje iza uniformnih modela izgleda kakve svakodnevno viđamo u najmanje hiljadu primeraka na beogradskim ulicama? Evo tri najčešća tipa – oni su osnovni, dok svi ostali predstavljaju samo hibride koji se stvaraju pretapanjem ta tri osnovna oblika.

Prva priča je o devojci koja je po pravilu plavuša. Nije baš toliko mlada – u ranim dvadesetim je. Farba se, ali to nije bitno. Lepa je i ekstremno vitka. Ne poseduje klasično obrazovanje – nju je život naučio da je škola, sa svim što je prati, obična besmislica.

Živi za udaju, i to bogatu. Njeno je uverenje da sve u životu mora da se plati i da je svet gomila gluposti koje se vrte oko nje. Uvek je u vezi, ponude neprestano pristižu sa svih strana, a period samoće je njoj nepoznat pojam. Interesuju je muškarci iz društveno uspelih kategorija – poslovni ljudi, vlasnici, poznati sportisti sa ugovorima u inostranstvu.

Marke automobila poznaje bolje od urednika većine auto-magazina, doduše, samo najnovije modele. U nekoj svojoj intimi priželjkuje BMW cabrio. Mobilni telefon, normalno, poseduje, ali je njegov broj dragocena relikvija. Jede u restoranima i dobro se snalazi sa jelovnikom. Dvaput nedeljno ide na aerobik. Iako gaji dve drugarice, generalna deviza joj je: „Nikome ne verujem.“

Jadranskog mora seća se iz ranog detinjstva, letovanja sa roditeljima zamenila je Santorinijem u prvim, odnosno Balijem, u drugim varijantama.

Čita isključivo stranu štampu (Vogue, Cosmopolitan). Kupuje po privatnim buticima koje obilazi u centru, a ima i svoje specijalne dostavljače iz Milana i Rima. Majka je podržava u svemu. Sebe vidi kao uspešnu ženu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.