Banja Đula – oaza zelenila
U jugoistočnom delu Mađarske, kraj reke Beli Karaš, leve pritoke Tise, smeštena je tipična panonska varošica – banja Đula. Skrivena u zelenilu i šumarcima, obasjana suncem kao da je na Mediteranu, ova varošica prizemnih kuća svetlih fasada i palata kitnjaste stare arhitekture zove putnika namernika da je poseti i uživa u blagodetima prirode koja je Đulu nesebično obdarila. Panoramu ovog gradića ukrašavaju tornjevi osam crkava, krovovi modernih hotela, kao i srednjovekovna kula od crvene opeke, tvrđava i bastion Đula.
Ako prema ovoj banji krenete iz pravca Beograda, od kojeg je udaljena 320 km, put vas vodi kroz Panonsku ravnicu, preko Novog Sada i Palića u pravcu Segedina, od kojeg je banja udaljena 120 km. Vozeći se ravnicom, nakon prelaska granice, gotovo neprimetno stižete u Đulu, prolazeći kroz usputna naselja bez neke vidljive razlike u samom pejzažu i okolnoj ravnici koja se puža svud oko vas. Centar Đule krasi veliki park od osam i po hektara, s retkim drvećem koje je tu doneto i posađeno iz svih krajeva Evrope. Ovo drveće zasađeno je pre oko jednog i po veka ispred romantičnog dvorca Lasla Almaša, koji je tu držao ergelu, manjež za jahanje i hipodrom. U parku je pre 40 godina, kada su geolozi tragali za naftom u tim krajevima, otkriven izvor tople, lekovite vode. Vredni građani ove varošice iskoristili su to nenadano otkriće i sagradili banju sa 21 bazenom.
Lečilište je urbanizovano, u zatvorenom prostoru – paviljonima sajamskog tipa, s desetak bazena raznih oblika i veličina pod prozirnim kupolama. Između tih bazena nalaze se lekarske ordinacije, sobe za terapeute, kade za kupke, blatne obloge… U tom prostoru su i restorani, dućani, butici, prodavnice voća i povrća, kao i čekaonice sa TV salonima, a ceo prostor okrečen je u belo. Ovde su grupisani bazeni u kojima se primenjuje terapija za lečenje reume, išijasa, povreda kostiju posle lomova i svih drugih boljki na koje blagotvorno deluje topla voda puna minerala.
U parku na otvorenom prostoru, u senci stoletnih platana i drugog egzotičnog drveća, smešteni su ostali bazeni, kojih ima više nego u zatvorenom delu. Ti bazeni namenjeni su sportistima, plivačima, vaterpolistima, kao i za obuku neplivača i rekreativno plivanje. Nekoliko dečjih bazena male dubine obogaćeno je toboganima različitog oblika. Obaveza je da se najmlađi u vodi zabavljaju s roditeljima. Ovde se izdvaja jedan bazen, nešto veći od ostalih. U njemu se nalazi stub s okačenim zvonom. Kada se oglasi prodoran zvuk, mirna voda bazena počinje da se kreće i talasa do jedan metar u vis, penuša se i valja kao morska pučina po nevremenu. Tu se nalaze i bazeni s vodenim zavesama, gde možete uživati u hidromasaži pod mlazom vodenih topova. U bazenima u kojima je temperatura vode između 38 i 42 stepena Celzijusa voda je mirna i tamna; tu nema talasa ni plivanja. Kraj ovih bazena nalaze se fizioterapeuti, koji pomažu ljudima da rade vežbe u lekovitoj vodi i daju im druge korisne savete. Pored bazena su ležaljke i suncobrani, a uz šetališta su restorani, kafići i poslastičarnice.
Banja je otvorena od 9 do 18 časova, a kupljena karta važi za sve bazene, dok se usluga fizioterapeuta, masera i lekara posebno plaća, ali ni ona nije preterano skupa. U toku sezone banju poseti i do 10.000 posetilaca na dan, ali je sve dobro organizovano i nema gužvi ni čekanja. Pored banje, u drugom parku, nalazi se jezero. Ono je leti kupalište, a zimi klizalište. Tu je podignuta i neobična pozornica. Publika je smeštena na obali, a bina je na vodi. U pozadini ove pozornice je srednjovekovna kula iz doba Matije Korvina, simbol grada i najlepši dekor. Tu se skoro svake večeri održava neka manifestacija.
Pored lekovite vode i banjskog turizma, Đula može da se podiči i značajnim ljudima koji su rođeni ili su živeli u njoj. Najpoznatiji žitelj ovog gradića je Ferenc Erkel, koji je tu rođen sredinom 19. veka. Ovaj kompozitor tvorac je nacionalne himne, kao i opera i opereta s istorijskim sadržajem. Njegov spomenik nalazi se na trgu kod katedrale, a ispred poslastičarnice muzeja iz 1840. godine. U parku su podignuti spomenici značajnim ljudima koji su poreklom iz ovog grada: slikaru Albrehtu Direru, naučniku Imreu Brodiju, fizičaru Zoltanu Beju, kao i umetniku Mihalju Munkaču. U blizini se nalazi i velika i lepa pravoslavna crkva; podignuta je na mestu gde je bila crkva brvnara koju su sagradili Rusi i Srbi, učesnici u mađarskim ratovima protiv Turske.
Smeštajni kapaciteti su 5.000 turista dnevno, od čega je polovina u hotelima s tri i više zvezdica. Najveći i najudobniji hotel je "Erkel", koji je s banjom i bazenima povezan toplim hodnikom za zimske uslove. Smeštaj možete izabrati i u apartmanima i kućama u najam; sve su kategorisane sa tri zvezdice. Turisti najčešće uzimaju smeštaj s doručkom, a ruča se i večera gde se ko nađe u šetnji, u mnogobrojnim restoranima, uz neizbežnu muziku čardaša koja dopire iz bašta restorana. Ova banja na svakom koraku pleni srdačnošću i neposrednošću, uz moto ovog podneblja da nikuda ne treba žuriti, što je i glavna odlika mentaliteta ljudi koji tu žive.
Koristan link
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.