DSL tehnologija se oslanja na već postojeću telefonsku infrastrukturu. Kablovski Internet je moguć u razvijenim regionima, pre svega u velikim gradovima, zbog visoke cene postavljanja optičkih kablova. Satelitski Internet nudi mogućnost veze sa Internetom sa bilo koje tačke planete, nezavisno od toga da li je region razvijen i kakvu telekomunikacijsku strukturu ima, i da li se na Mrežu povezuje iz udaljene, seoske sredine ili iz urbanog okruženja.
Analizirajući brze Internet tehnologije, stručnjaci uglavnom procenjuju da će se DSL tehnologija najviše koristiti u manjim gradskim sredinama, kablovski Internet u metropolama, a satelitski u zemljama u razvoju ili seoskim i udaljenim sredinama, kao i u retko naseljenim oblastima sa slabom infrastrukturom. Naravno, podela je gruba, i sve ove tri tehnologije predstvaljaju konkurenciju jedna drugoj.
Prve ponude u ovoj oblasti (i još uvek preovlađujuće) jesu jednosmerne veze, gde korisnik prima signal direktno sa satelita uz pomoć satelitske antene i posebne kartice, a podatke šalje preko telefonske ili ISDN veze. Tipične brzine download-a u ovakvim ponudama su između 4 i 6 Mbps. Naravno, ovde govorimo o servisima namenjenim individualnim korisnicima: postoji i ponuda dvosmernog satelitskog Interneta namenjena firmama i provajderima, gde je brzina download-a (primanja podataka) i do 44 Mbps, a upload-a (slanja) do 11 Mbps. Cena ovakvog linka je paprena, a mesečna pretplata iznosi npr. kod američke kompanije „Interpacket“ 220.000 dolara. Na to treba dodati i cenu opreme potrebne za ostvarenje ovakve ultra brze veze: oko 100.000 dolara.
Dvosmerni satelitski Internet je sve jeftiniji za individualne korisnike – padaju cene i potrebne opreme (satelitskog modema i same antene) i mesečne pretplate. Postoje i najave koje ukazuju na sve veću pristupačnost: na jesen bi u SAD-u mogli da se pojave provajderi koji će nuditi dvosmernu vezu (download: 150-500 Kbps, upload: 150 Kbps) za 70 dolara mesečno.
Pored dvosmernog satelitskog Interneta, koji odgovara zahtevnijim korisnicima, jednosmerni može da bude vrlo privlačan za one koje zanima zabava i pasivno primanje sadržaja (download filmova, muzike, gledanje Internet televizije, uz standardne satelitske televizijske i radio stanice, koje se mogu slušati i gledati na PC-ju, ali i na drugim uređajima).
Satelitski Internet je već prilično zaživeo u nekim regionima sveta – najbolji primer je Južnoafrička Republika, gde su velika prostranstva bez telefonske i kablovske infrastrukture pokrivena signalom i mogućnošću povezivanja na Internet.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com