Upomoć, stigao je račun za telefon!
Čuje se zvono. Lagano otvaraš vrata dok ti se prsti znoje. Slutiš ko bi to mogao da bude. Kroz glavu ti se premotava hiljadu chat-ova i telefonskih razgovora. Trenutak istine se približava. Horor gori nego „Veštica iz Blera“. O, neeee, opet! To ružičasto-belo parče hartije će ti i ovog meseca doći glave. I šta sad? Mesec dana nema izlazaka? Odričeš se večere do kraja života? Ili te tvoji napokon šalju u rudnik i time ispunjavaju svoj dugogodišnji „vaspitni“ san?!
Dakle – telefonski račun ti je uručen. Ovoga puta bolje nemoj da koristiš fore Barta Simpsona („ali stvarno mi je Džeki pojeo račun!“) nego probaj da razmišljaš u jednom malkice drugačijem pravcu. Šta tu ima da se razmišlja, pitaš se, stvar je ionako gotova? Da, ali postoji nešto što se zove „prevencija“. Naravno, pre toga, pokušaj da izgladiš stvar s roditeljima.
Eh, ni roditelji više nisu ono što su nekad bili. Sada i oni znaju šta je to password i vrlo lako mogu da te stave na bezbedno rastojanje od kompjutera (i sve to bez fizičke borbe! :). Eto, tehnologija nam nije donela samo Laru Kroft, nego i razne „smicalice“ koje mogu da unište život prosečnog yu tinejdžera, koji kao i svako prosečno yu stvorenje, nema para da plaća četvorocifreni iznos telefonskog računa…
Ako tvoji nisu toliko „tehnički uznapredovali“ onda su verovatno čuli za tehnologiju ne-daj-mu-pare-da-uplati-novo-vreme. Bilo kako bilo, na tebi je da se izvinjavaš i da moliš, a na njima da primenjuju one vaspitne mere za koje misle da će te odviknuti od te „grozne navike“ da dane i noći provodiš pred monitorom. Mada, ti zapravo misliš da su potrebne tri stvari da bi te odvikli od tog „poroka“: da ti zakopaju kompjuter na dubini većoj od 10 metara ispod površine zemlje, da te zaključaju u neku blindiranu sobu i ti vežu prste na rukama (i nogama, za svaki slučaj). Sve se može, ako se hoće, pa u skladu sa tim zlatnim pravilom, pokušaj sledeće…
Da li baš moraš da provodiš dnevno toliko vremena online? Da li to radiš iz dosade, zato što nemaš pametnija posla? U početku je sve to OK, ali vremenom, tvoje surfovanje može da pređe jednostavno u naviku, u rutinski postupak koji obavljaš ne zbog potrebe, već jednostavmo zato što voliš da budeš online. Ako ti zvuk modema deluje opojnije nego bilo šta drugo na svetu – pazi! Mnogo je mladih koji žrtvuju dobar deo svog društvenog života zarad mreže.
Razmisli koliko ima lepih stvari pored Interneta. Bavi se nekim novim stvarima, ili se vrati starom hobiju. Vežbaj strpljenje i umerenost, koristiće ti, i to ne samo kada je surfovanje u pitanju.
Kada uhvatiš sebe u još jednom besmislenom surfovanju – prekini ga na vreme. Uvek možeš da kažeš – ma daj da vidim samo još ovo – a to sve može da potraje satima. Misli na posledice sada i odmah, a ne kad čuješ da stiže poštar!
Iskupi se na neki način. Obećaj da ćeš popraviti ocenu iz fizike, da ćeš redovno nameštati krevet i slično. I probaj da se toga zaista i pridržavaš. Moraš naučiti da preuzmeš odgovornost, jedino na taj način će roditelji biti spremni da ti veruju i da te prihvate kao zrelu osobu. Ne smišljaj smešne izgovore, već slobodno priznaj krivicu.
Smanji telefonske razgovre na minimum. Visiš tri sata na telefonu pričajući o jučerašnjoj utakmici, ili o tome kako Maca očajno izgleda u onim pantalonama. Potom, sedaš za kompjuter jer želiš „samo da proveriš poštu,“ a onda ideš da samo pogledaš onaj sajt i tako do beskraja… Prekini taj krug na vreme!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.