Bio jednom jedan lav
Prvobitno objavljena 1971, knjiga "Lav zvani Kristijan" Entonija Burka i Džona Rendala ponovo je objavljena 2009, kod nas 2010, u prerađenom izdanju. To je prelepa priča o prijateljstvu između dva čoveka i njihovog ljubimca lava Kristijana, kasnije puštenog u divljinu.
Australijanci Entoni Burk i Džon Rendal došli su 1969. u London i tamo se zaposlili. U to vreme je još uvek bilo moguće nabaviti egzotične mezimce, i njih dvojica nisu odolela predivnom mladunčetu lava. Kupili su ga, usvojili i odgajali i između njih se razvila velika ljubav. Lavić nazvan Kristijan postao je zvezda prodavnice nameštaja u kojoj su njih dvojica radili, a živeo je sa njima u stanu. Trista metara od njihovog stana nalazilo se crkveno dvorište i dobroćudni sveštenik dopustio im je da puštaju lavića da se tamo igra.
Naravno, lavovi rastu, pa je i Kristijan rastao i njegovo držanje u radnji počelo je da postaje neizvodljivo, postajalo je nezgodno i puštati ga da se igra u crkvenom dvorištu, pa je postao ograničen na podrum, što mu se nimalo nije sviđalo. Postojala je mogućnost da ga smeste u zoološki vrt, samo što Entoni i Džon nisu želeli da Kristijana, koji im je postao prijatelj, vide u kavezu. Srećnim sticajem okolnosti, uspeli su da ga prebace u Keniju, gde mu je Džordž Adamson, poznat i kao "čovek-lav" iz knjige i filma "Živeti slobodno", pomogao da nauči da živi u divljini.
Prvobitno objavljena 1971, ova priča doživela je novi talas popularnosti 2008, kada je na sajtu YouTube pušten snimak ponovnog susreta Kristijana sa njegovim ljudskim prijateljima. Uz snimak su išle i razne dezinformacije, poput one da su stručnjaci tvrdili da nema šanse da ih, nakon godinu dana razdvojenosti, lav prepozna, i da će ih verovatno napasti ako mu se približe (nije bilo takve tvrdnje, Džordž Adamson je bio prilično siguran da će ih Kristijan prepoznati), što ova knjiga ispravlja.
Izdanje koje je pred našom čitalačkom publikom, u prevodu Ivana Jovanovića, sadrži prvobitnu priču o usvajanju i podizanju lava, njegovom prenošenju u Keniju i naporima uloženim da se socijalizuje sa drugim lavovima i da se vrati u divljinu, objavljenu 1971, kao i brojne prelepe fotografije, počev od vremena kada je Kristijan bio lavić, pa do poslednjeg susreta Entonija i Džona sa njim, kada je bio potpuno odrastao lav. Osim toga, tu je i nastavak priče, o onome što su Entoniju i Džoniju kasnije javljali o Kristijanu, kao i podaci o fondu Džordža Adamsona za očuvanje divljine (Adamsona su 1989. godine ubile lovokradice) i o samim autorima.
Knjiga i istinita priča u njoj, priča o ljubavi i prijateljstvu, zaista su prelepi i preporučujemo ih svakom ko uživa u lepim pričama.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.