Đukić: Izjednacavanje kursa dolara i evra nas nece pogoditi
BEOGRAD – Posto je većina kredita u Srbiji dinarska ili indeksirana u evrima, a i većina državnog duga je u evrima, izjednačavanje kursa dolara i evra, prema oceni profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališe Đukića, neće, bar za sada, mnogo uticati na građane i državu.
Prema njegovim rečima, promene kursa dolara u odnosu na evro nisu značajne ni sa aspekta kursa dinara u odnosu na evro.
„Kurs dinara u odnosu na evro je sastavni deo ponude i tražnje za devizama i on je u Srbiji uprkos rastu uvoza, manjem prilivu investicija, stabilan. Očekivanje je da će tako i ostati, jer pored takve strukture u platnom bilansu postoje značajne devizne rezerve i po visini i po strukturi, koje se mogu koristiti za intervencije, odnosno održavanje kursa u okvirima koji ne ugrožava privredni rast Srbije“, kaže Đukić za Tanjug.
On objašnjava da izjednačavanje američke i evropske valute, kod nas mogu uticati jedino na javni dug države koji je u dolarima, ali da je njegov udeo u ukupnom dugu manjinski.
„Najveći deo našeg javnog duga, ako se posmatra njegova valutna struktura, nije vezan za dolar, tako da u tom smislu skok vrednosti dolara u odnosu na evro neće drastično uticati na naše obaveze, ali u delu koji se tiče samih obaveza u dolarima hoće. Treba imati u vidu da su stvari promenljive i ako se malo vratimo u prošlost primetićemo da zbog promena nekih okolnosti, dolar može ne samo da jača nego opet da oslabi“, kaže profesor Đukić i dodaje da se to zato i zove deviznim rizikom.
Ističe da je najbolje ne biti izložen tom riziku ili smanjiti izloženost njemu, menjanjem valutne strukture duga o čemu je, kako kaže, dobro razmišljati zbog neizvesnosti koja je globalno prisutna.
Do izjednačavanja kursa i evra, prema njegovoj oceni su dovela tri razloga.
Prvi je činjenica da je usled rata u Ukrajini i svih negativnih posledica koje taj rat donosi, sve veća verovatnoća nastanka recesije u Evropi u drugoj polovini ove godine odnosno krajem godine a recesija po pravilu sa sobom donosi slabljenje valute te zemlje odnosno u ovom slučaju evra.
„Drugi razlog jeste činjenica da su cene energenata u Evropi i računi za struju i gas i do sedam puta veći nego u SAD. To proizvodnju i uopšte impute takvog procesa proizvodnje čini daleko skupljim a i plasman te robe iz Evrope recimo ka Kini, kao glavnom trgovinskom partneru manje konkurentnim“, ističe sagovornik Tanjuga.
Kao treći razlog navodi značajne razlike u kamatnim stopama u Evropi i SAD.
Ovo zato jer su SAD već u nekoliko navrata podizale kamatne stope, što će se u Evropi tek dogoditi ali je sada ta razlika dovoljno velika da bude jedan od faktora koji dolar čini skupljim, odnosno evro slabijim.
Kada je reč o mogućim daljim kretanjima kurseva ovih valuta, Đukić naglašava da se teško baviti bilo kakvim predviđanjima jer su faktori koji su proizrokovali jačanje dolara i slabljenje evra još prisutni i niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će oni biti otklonjeni.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.