NM: Šta je to građansko pomirenje i kako se do njega dolazi

SKOPLJE – Novi predsednik Republike Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, prvog radnog dana nakon inauguracije pozvao je na građansko pomirenje, nešto što se u prošlosti nije moglo čuti iz usta makedonskih politčara, pišu danas skopski mediji.

A šta znači građansko pomirenje i kako ga implementirati, prema analitičarima reč je o pravoj karakteristici savremenih društava, ali, ističu, da podela makedonskog bića leži pre svega u odsustvu nacionalnog konsenzusa o bitnim pitanjima.

Problem sa dubokom podelom makedonskog društva proteže se od početka nezavisnosti države, fenomena koji je ostao prisutan i do današnjih dana i koji se konstantno koristi u svakodnevne političke svrhe, piše skopska Nova Makedonija.

Tokom godina, vlada i opozicija su se u više navrata prebacivali jedni na druge odgovornost o tome ko je doprineo toj podeli.

Pendarovski je, nakon što je započeo svoj prvi radni dan, objavio je na svom fejsbuk profilu da ostaje predan građanskom pomirenju.To je takođe najavio u pozdravnom govoru nakon inauguracije u makedonskoj skupštini.

„Vreme je da se leče otvorene rane naše nedavne prošlosti i da se stvarno započne građansko pomirenje, jer nemamo rezervnu domovinu, koju možemo nazvati svojim domom. Na tom putu, želim da uložim sve bez ostataka, ne uzimajući u obzir vlastiti politički rejting“, rekao je Pendarovski.

Međutim, dilema koja se javlja u makedonskoj javnosti je šta je zapravo građansko pomirenje i kako se to radi. Da li je moguće da pojam „građansko pomirenje“ briše, odnosno da se zanemaruje etnička pripadnost i karakter identiteta.

Analitičari, prenosi Nova Makedonija, veruju da političke stranke u zemlji treba da promene svoju retoriku i svoje ponašanje, kako b se došlo do građanskog pomirenja.

“ Makedonsko društvo je podeljeno na takav način da će se, ako se retorika glavnih političkih stranaka ne promeni, do pomirenja teško doći. Opozicija mora prihvatiti određenu odgovornost za zloupotrebu moći iz prošlog perioda. Ne treba ignorisati odgovornost jer to vodi do nedostatku konsenzusa o tome šta je dobro, a šta loše u društvu“, rekao je Marko Trošanovski, predsednik Instituta za demokratiju.

Druga stvar, prema njemu, treba da bude priznavanje dobre politike jedne vlade, koja će omogućiti prepoznavanje onoga što se dodaje kao dodatna vrednost našem društvu.

Analitičari smatraju da je teško pronaći način pomirenja bez pomirenja stranaka.

„Pomirenje je prava osobina civilizovanih društava. Potrebno je generalno pomirenje da bi se došlo do ostvarenja zajedničkih ciljeva“, smatra politički analitičar Mersel Biljali.

On dodaje da opozicija treba da doprinese pomirenju sa svojim konstruktivnim ponašanjem.

“ Konstruktivnošću, opozicija će doprineti pokretanju procesa za oporavak našeg društva. Moramo krenuti napred i dopreti do zemalja regiona, jer osim političkog napretka, nemamo napredak u ekonomskoj sferi“, kaže Biljali.

I profesor Ilija Acevski smatra da se stranke prvo moraju pomiriti.

„Ako novi predsednik daje izjavu o pomirenju u stranačko-političkom smislu, kada dođe na tu poziciju, onda je to u redu. Druga stvar koja je za mene komplikovanija i problematičnija je kako pomiriti te partijske sfere. Ukopani su na različitim stranama i nije to na površini, vć duboko“, kaže Acevski.

Prema njegovim rečima, pomirenje dve najveće makedonske stranke i samog društva biće vrlo teško.

„Možda bi u nekom segmentu nešto bilo prihvatljivo za rukovodstvo obe strane i oni bi se mogli složiti da prevaziđu neke razlike, ali problem je članstvo, koje se ne mora složiti sa odlukama rukovodstva i to će dovesti do neslaganja unutar stranke“, kaže Ačevski , dodajući da se duh današnjih događaja u društvu odvijao najmanje deset godina i više.

Pozivajući se na takve uslove, profesor Acevski kaže da to utiče na same građane, a podela makedonskog bića, kako kaže, leži u nedostatku nacionalnog konsenzusa o bitnim pitanjima.

“ Ako je postojala linija konsenzusa, kao što su Grci imali, bez obzira da li su bili opozicija ili vlada, u vezi sa pitanjem imena, mogli bismo ići dalje. On će nam pomoći da pristupimo i rešimo druge probleme“, dodao je Acevski.

Prema profesoru Joveu Kekenovskom, Makedonija će sanjati još mnogo godina za istinsko civilno društvo.

„Stranke kada dođu na vlast, bez izuzetka, formiraju civilna i nevladina udruženja, koja kasnije rade za njih. Zato je to sve laž i farsa“, smata Kekenovski.

On dodaje da novi predsednik Stevo Pendarovski nema ni kapaciteta ni slobode da se kreće ka civilnom pomirenju.

„Činom neposlušnosti lideru opozicije, on je pokazao da ne razmišlja o sprovođenju pomirenja. Drugo, Pendarovski nijednom rečju tokom kampanje nije osudio bilo koga koji je uhvaćen u zločinu. Zato je to samo jeftina retorika“, kaže Kekenovski.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.