Priča o filmu „Kralj Artur“ (2)
„Kralj Artur“ je akciona drama koja ocrtava krvave avanture kralja Artura i njegovih vitezova. „Mnogo je više zasnovan na realnosti nego na mašti“, kaže Fukua. „Privukao me je jer takvog kralja Artura nikada niste videli. Proveli smo puno vremena u istorijskim istraživanjima i saznali smo neke činjenice koje ranije nismo znali. Uzbudljivo je kad otkrijete da je neki junak uz kog ste odrasli zaista postojao.“ Uprkos dugotrajnom zanimanju za Artura i vitezove, Antoan Fukua nije čuo za Kastusa dok nije pročitao Franconijev scenario.
„Nisam znao ništa o Artorijusu i sarmaćanskim vitezovima. Međutim, pošto sam pročitao scenario, Džeri i ja smo se našli i puno istraživali. Išli smo u Englesku, posetili Hadrijanov zid i razgovarali sa nekim stručnjacima za Artura, kao što je Džon Metjuz. Bio sam i u muzeju da vidim šta su vitezovi nosili. Kroz istraživanje sam saznao da su pripadnici bilo kog naroda koji su Rimljani osvojili mogli da postanu vitezovi. Takođe sam saznao da u to vreme viteštvo nije postojalo – njih su zanimale krv i slava. Oni su se svakog dana borili po blatu i hladnoći. Mora da su bili najjači ljudi svog vremena.
Verujem da će „Kralj Artur“ pružiti ljudima osećaj kakav je Artur zaista bio. On nije bio samo legenda – bio je istorijska ličnost, neko ko se žrtvovao da bi postao vođa i zaslužio pravo da bude kralj. Radi se o tome da je dovoljno da se jedna osoba suprotstavi zlu. U suštini, u „Kralju Arturu“ se radi o borbi između dobra i zla, što je osnova mitologije. Morate da se suočavate sa demonima i da ubijate zmajeve. Ne smete da bežite. Meni je bitno da ustanemo kao pojedinci, kao ljudska bića. Moramo da se suočimo sa zlom. Ne možete pobeći od samog sebe“, zaključuje Fukua.
„Dovoljno je da jedna osoba ustane da se bori – iznenadili biste se koliko ljudi bi vas pratilo. Zato me zanima takav materijal; na primer, lik Itana Houka iz „Dana obuke“: u jednom trenutku neko mora da se suprotstavi Alonzu, inače vas pregaze i tako dobijamo diktatore. Kao glumac, Klajv Oven ulazi u Arturovu suštinu.“
„Artur oseća nepoštenje, oseća da je odgovoran da interveniše i da učini svet poštenijim mestom. Vitezovi su, koliko god da su mu odani, mnogo više kao ratne mašine – odrade svoje i idu dalje“, kaže Oven. „Zato je Artur vođa – svi osećaju da je drugačiji i moraju da ga prate. Artur ima jednu repliku: „Vi imate svoja dela, ali ona su beznačajna ako ne služe nekoj višoj svrsi“.“
„Dejvid Franconi je kombinacija ludog naučnika i istoričara“, kaže Majk Stenson. „Godinu dana smo razgovarali o raznim idejama i on je odjednom pitao da li bi nas interesovala prava priča o kralju Arturu. Odmah smo se upecali.“
„Rad sa Dejvidom Franconijem je kao ostvarenje sna“, kaže Čed Oman. „On je neumoran istraživač, talentovan scenarista i neverovatno je velikodušan što se tiče njegovog vremena; uvek je tu da da svoje mišljenje ili da odgovori na neko pitanje. Zahvaljujući tome, ova produkcija prošla je tako glatko.“
Franconi je uzeo osnovu priče iz istorije: u istočnoj Evropi, onome što će kasnije postati Rusija, postoji ratnička rasa koja služi jednom od najopasnijih neprijatelja Rima: Sarmaćanima. Oni su ratovali na ivicama Rimskog carstva do 175. godine p.n.e. Izgubili su ključnu bitku sa Markom Aurelijem na mestu gde je danas Beč. Marko Aurelije je preživelima dao da biraju: borite se za Rim ili umrite. Sarmaćani su izabrali da služe carstvu i uključeni su u rimsku vojsku; jedna jedinica poslata je u Egipat, a druga u Britaniju. Ti sjajni jahači i vojnici godinama su patrolirali tim oblastima, a profesija se prenosila sa kolena na koleno.
Do petog veka n.e. svetlost Rima počela je da bledi. Varvarske horde napadale su granice ogromnog carstva. U Britaniji, Saksonci su se spremali da napadnu sa severa i istoka. Sarmaćanska jedinica pod komandom polu-Rimljanina, polu-Britanca, Lucijusa Artorijusa Kastusa, dobila je zadatak da brani Britaniju od Saksonaca, koji su se okupljali iza velikog Hadrijanovog zida. Kastusova grupa, uključujući Lanselota, Gavejna, Galahada, Borsa, Tristana i Dagoneta, bila je nemilosrdna jedinica koje su se plašili domoroci pod vođstvom misterioznog šamana i gerilskog vođe Merlina. Usred svega toga Franconi razvija priču o poslednjem smrtonosnom zadatku za Artura i njegove trupe – misiji spasavanja koju moraju da obave pre nego što se vrate u bezbednost Rima. Zajedno sa svojim trupama, Artur ide na sever, duboko u neprijateljsku teritoriju. Njegova misija je da spase rimskog plemića Marijusa i njegovu porodicu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.