Manje priče, više akcije

Razgovor o problemu često može da pomogne, ali ima kada je vreme za priču, a ima i kada je vreme za nešto drugo – za zajedničku akciju, na primer. Ima situacija kada je zapravo bolje manje pričati, i to bolje za oba partnera, kao i za vezu.
O čemu se radi? Kada veza traje već neko vreme, oboje se naviknu na mnogo toga kod onog drugog. Između ostalog, on se navikne na njenu priču, način govora, način na koji se ona izražava, i vremenom to može da mu postane nešto slično televizoru koji uključite koliko da se nešto čuje, ne pratite stvarno šta se dešava. Njena reakcija na to bude da priča sve više i više ne bi li je on čuo, onda je on sve manje i manje sluša (ko bi slušao nekoga ko stalno priča?), onda ona priča još više… I oboje su sve nezadovoljniji.
Postoji prilično jednostavan način da se taj začarani krug prekine: taj da ona priča manje. Umesto razgovora, mnogo bolje će poslužiti zajednička akcija. Na primer, zajednička vožnja bicikla ili zajedničko pripremanje nekog lepog obroka, odlazak u restoran koji vas oboje zanima. Nešto drugo. Ona čak ne mora ni da kaže da želi da njih dvoje ponovo razviju bliskost; najčešće je sasvim dovoljno da predloži neku lepu zajedničku akciju. I, bez mnogo priče tokom te zajedničke akcije: prosto uživajte u društvu voljene osobe.
Kada par radi zajedno stvari u kojima oboje uživaju, raste i njihova međusobna bliskost, i poboljšava im se međusobna komunikacija. To nije sve: kada se tako razvije međusobna bliskost, kada jače osećaju međusobnu vezu, muškarci prirodno osete potrebu da pričaju nešto više, dok se ženama (kojima razgovor dobrim delom služi tome da razviju međusobnu bliskost) prirodno potreba za razgovorom nešto smanji, jer je bliskost već postignuta. Tako se njih dvoje nađu negde na sredini, spontano, preko zajedničke akcije, došavši do količine razgovora koja im oboma prija.
Probajte! Ne možete ništa da izgubite, a možete mnogo da dobijete.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.