Nameštaljka – nokaut (1)

Pre izvesnog vremena, rekli smo ponešto o tužnoj sudbini onih koji pokušavaju (ili su prinuđeni) da spajaju ljude. Verujemo da nipošto ne želite da budete posrednik. Međutim, ako mislite da je ta uloga očajna – šta biste tek rekli o osobama koje se ne mogu odbraniti od „posredničkih usluga“?

Sigurni smo da svako od vas ima nekoliko pametnih prijatelja, zapravo, neke briljantne umove (osim ako ne spadate u onu kategoriju ljudi koja voli da se okruži moronima). No, nije bitno. Kao što rekosmo, neki od vaših prijatelja su veoma inteligentni. Ipak, povremeno te pametne glavice rezonuju kao da nikada nisu sišle sa grane, uporno pokušavajući da vam nameste nekoga.

Ah, to nameštanje, ti sastanci naslepo! Sama fraza „namestiti“ prosto vrišteći upozorava na to da se stvari neće dobro završiti – kao da podrazumeva da nešto nije u redu sa vama. Polomljeni ste, roba sa greškom, šta li?

„Ne brini, nećeš još dugo biti sam, namestićemo nešto.“ To je, valjda, ono što svaka slobodna osoba želi? E, pa ne želi! A tek sastanci naslepo! Znate zbog čega se zovu tako? Zato što bi samo slepi ljudi mogli da izađu sa osobama koje vole takve sastanke.

Kako god, sve počinje sa vašim prijateljima. Tu ste, družite se, viđate ih i dovoljno je da napravite samo jednu prokletu grešku: da povedete razgovor o svom emotivnom statusu. Kažemo grešku, jer čak i ako ste zadovoljni svojim statusom, u većini situacija od vas se očekuju žalopojke. Podsvesno kažete sebi: „Izgleda da niko nije sam i srećan. Onda ni ja ne mogu biti sam i srećan. Biće bolje da kukam.“

Međutim, u realnosti, imate apsolutno savršen izgovor. Ne želite da se pojavite na zabavi, u botaničkoj bašti ili na rekreativnoj fudbalskoj utakmici? Najlakše ćete se opravdati rečenicom: „To je za parove i ne želim da smetam tako što ću da budem treći.“

Odjednom, vaši prijatelji počinju da razmišljaju. Prosto da se čovek zapita da li je njihov motiv vaša sreća, da li to čine da im više ne biste kvarili provod, ili samo žele da se neko drugi zaglibi u nečemu u čemu oni nisu hteli da završe?

Šta god bilo, shvatićete koliko vas malo poznaju kad pokušaju da vam nameste „vaš tip“.

Iskreno, verovatno ni sami ne znate kakav je to „tip“. Uvereni ste da ni vaš najbolji prijatelj to ne zna. Ipak, kao da svaki prijatelj (pa čak i poznanik u prolazu) poznaje nekoga ko je „vaš tip“. Jasno je da vas vređa kad se ispostavi da su te „idealne“ osobe glupe, dosadne, proste, cmizdrave, nadobudne, praznoglave (ili sve to skupa). Ne preostaje vam ništa drugo nego da se upitate: „Dakle, takvo mišljenje moji prijatelji imaju o meni? Zar takvu poruku šaljem svetu oko mene? Do đavola! Nije ni čudo što sam sâm.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.