Rolanje

Vožnja rolera je odavno prerasla iz ekstremnog u vrlo popularan gradski sport koji zahteva veliku spretnost i okretnost, ali pruža i intimni užitak. Ko god da se prihvati ovog izuzetno atraktivnog, ali i zahtevnog sporta, mora shvatiti da ipak nije reč o pukom uživanju.

Najvažnije je znati šta se želi postići rolanjem. Da li će vam to biti hobi i vid rekreacije ili će to biti nešto čime ćete se ozbiljno baviti? Rekreacija ili životno opredeljenje?

U skladu sa tim, početnik se pre svega mora opredeliti za model koji će kupiti. Može se napraviti podela na pet osnovnih tipova rolera: hokejaške, brzinske, rekreativne, agresivne i umetničke. Brzinski su veoma lagani i plitki i u njima su članci na nogama sasvim slobodni. Rekreativni uglavnom imaju četiri točkića, a najčešće su napravljeni od plastike.

Agresivni roleri su čvrsti i veoma izdržljivi, a imaju točkiće koji omogućavaju bolje manevrisanje. Umetnički roleri najviše podsećaju na klizaljke ili na tzv. disko rolšue, koje su nestale sa ulica krajem osamdesetih.

Kada napokon nabavite rolere, sledeće što vam treba jeste zaštitna oprema. Pored kacige, valjalo bi da nabavite i zaštitne rukavice, štitnike za kolena, laktove i ručne zglobove. Početniku je veoma važno da se suoči sa činjenicom da će kad-tad pasti, a ako već pada – valja naučiti kako. Tokom rolanja uvek treba biti nagnut napred, a najsigurnije je pasti na ruke i kolena.

Najveći problem kada je rolanje u pitanju jeste zaustavljanje. Dok ne savladate tu osnovnu veštinu, preporučljivo je da rolate na praznim parkinzima i sličnim ravnim površinama, jer će i najmanja nizbrdica dovesti do gubitka kontrole. Kada naučite kako da se zaustavite, nećete ni primetiti kojom brzinom ste ovladali rolerskom veštinom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.