Otvorena elektronska biblioteka u čast Miodraga Sibinovića
BEOGRAD – U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu danas je svečano otvorena elektronska biblioteka posvećene uglednom rusisti, slavisti i prevodiocu Miodragu Sibinoviću.
Projekat je nastao u okviru Međunarodne kulturne mreže „Projekat Rastko“, a uvodnu reč imao je upravnik Univerzitetske biblioteke prof. Aleksandar Jerkov, dok je o radu profesora Sibinovića govorio profesor Dušan Ivanić.
Upravnici „Projekta Rastko“ Dejan Ajdačić i Zoran Stefanović otkrili su da je biblioteka već prvog dana objavila autorovu biografiju i bibliografiju, autorske studije, osvrte na delo i audiovizuelne zapise, a da će u narednim mesecima objavljivati autorske knjige, prevode relevantnih istočnoevropskih pisaca, zbirke priređene od strane Sibinovića, kao i knjige njegovog pesništva.
Govornici su istakli važnost činjenice da će u okviru biblioteke posvećene uglednom rusisti, slavisti i prevodiocu, čitaocima i istraživačima biti besplatno dostupni prevodi najznačajnijih ruskih i istočnoevropskih pisaca, Sibinovićeve autorske knjige, studije, priređene zbirke, bibliografija, osvrti na delo i audiovizuelni zapisi.
Ajdačić je izrazio zadovoljstvo što je profesor Sibinović srpskoj kulturi na ovaj način podario ogromnu biblioteku ruske poezije koju čine dela najznačajnih pisaca poput Puškina, JEsenjina, Ljermontova…
„Elektronskom bibliotekom omogućena su i popularizovana dela najvećih pesnika, ljudima koji nisu deo akademske ili izdavačke sfere. Ona je svojevrsni poklon srpskoj kulturi“, kazao je Ajdačić.
Profesor Dušan Ivanić primetio je da je veoma vredna Sibinovićeva kritičnost prema društvenom trenutku, te „da mu je u genetskom kodu polemičnost i kritičnost.“ „Koristio je Sibinović reči poput podivljalo, kaljuga, blato, u opisu trenutne kulture, s kojima se slažem, kao i da je srpska kultura izgubila autentičnost“, naveo je Ivanić.
U svom izlaganju podsetio je i na bogati prevodilački rad, primetivši da „izuzetni prevodilac mora imati književnoga dara, kao i da svoj jezik poznaje izvanredno“, što je slučaj sa Sibinovićem.
„Značajan je i njegov doprinos srpskoj književnoj tradiciji, a njegova strast za konstantnim radom i uključivanjem u savremena pitanja, ne jenjava. Zato nam je ova biblioteka veliko zadovoljstvo koje će nam prižiti otkrivanje njegovog bogatog opusa“, kazao je profesor.
Miodrag Sibinović zahvalio se ovom prilikom tvorcima “Projekta Rastko” i Univerzitetskoj biblioteci i izrazio zadovoljstvo što je njegov višedecenijski rad u različitim oblastima sada dostupan drastično širem krugu čitalačke javnosti.
„Elektronske biblioteke su u ovom vremenu jako važne, jer omogućavaju mlađim generacijama koje slabije čitaju da imaju sve na jednom mestu, a takođe onima koji nisu blizu naše metropole da imaju, ovu bogatu riznicu, ispred sebe“, kazao je Sibinović.
„Likovno oblikovanje biblioteke čine foto-portret prof. Sibinovića, grafika Vasilija Kandinskog „Dva konjanika na crvenoj pozadini“ (1913) kao metafora za tajanstvene puteve slavističkih istraživanja, i rozeta Moravske škole – simbol „Projekta Rastko““, otkrio je Zoran Stefanović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.