UKS: General Piaron de Mondezir da dobije ulicu u BGD
BEOGRAD – Udruiženje književnika Srbije sa predsednikom Milovanom Vitezovićem na čelu uputilo je zvanični zahteva Komisiji grada Beograda ze preimenovanje i davanje imena ulicama i trgovima, a sa zahtevom da se deo ulice Tadeuša Košćuškog preimenuje u ulicu Generala Piarona de Mondezira.
„Predlažemo da se novo ime odnosi na deo ove ulice počev od ulice Cara Dušana do Pariske“, navodi se u predlogu UKS, a uz obrazloženje da članovi Udruženja smatraju da je „to logično rešenje jer se na taj način frankofoni nazivi ulica vezuju sve do Ambasade Francuske“.
Povod za ovo preimenovanje UKS vidi i u predstojećoj poseti predsednika Francuske Makrona Beogradu.
U obrazloženju se navodi da je general Piaron de Mondezir bio saborac srpskog naroda u oba balkanska rata i svedok albanske golgote srpskog naroda o čemu je ostavio i čuveno delo „Albanska golgota“.
Potiče iz velike ugledne francuske porodice sa dugim rodoslovom, o čemu svedoči i njegovo puno ime Jean Frédéric Lusien Piarron de Mondésir.
Rano detinjstvo je proveo među slovenskom decom. Rođen je u Gačini i rastao u raznim mestima, pošto mu je otac bio građevinski inženjer, graditelj mostova pri izgradnji puta od Varšave do Petrograda.
Ovo valja imati u vidu kada je reč o Piaronovoj budućoj karijeri vojnog diplomate, i o njegovoj sklonosti da uči jezike i o njegovoj naklonosti prema Slovenima. To će se najviše pokazati u odnosu prema Srbima u istorijskom trenutku, koji je bio i pitanje njihovog opstanka.
Tada je na pravi način shvatio gorku misao kralja Petra: „… ako uopšte bude Srba…“ – i učinio sve da se ova realna kraljeva slutnja ne ostvari.
Piaron se za oficira redovno školovao i to u generaciji budućih francuskih generala Prvog svetskog rata Roberta Novela, Filipa Petena, Franša D’ Eperea i Ferdinanda Foša, od kojih su malo stariji bili Galieni i Žofr.
Piaron de Mondezir je redovnu vojnu karijeru proveo manje u trupnom služenju, već u desetinama vojnih, često i tajnih misija širom sveta, što mu je uspesima donosilo sve veće poštovanje, koje je sezalo i do poštovanja i poverenja i svih predsednika Francuske republike njegovog vremena.
Bio je u misijama u Africi, u Urugvaju, Madagaskaru, dva puta u Italiji… Najduža misija mu je bila 1912. i 1913. godine na Balkanu. Prošao je ceo Balkan sa srpskom vojskom u oba balkanska rata od Beograda do Soluna, od Soluna do Jadrana, od Jadrana do Skadra… Tokom ove misije upoznao je kralja Petra, prestolonaslednika Aleksandra, predsednika vlade Nikolu Pašića i sve najviše srpske oficire… Progovorio je srpskim jezikom spelujući na francuskom…
Kada je decembra 1915. došao u Valonu, u specijalnu savezničku misiju za spas srpske vojske i Srba, general Piaron de Mondezir je, poslat od svojih, došao svojima, a o tome .svedoči knjiga „Albanska golgota“, objavljena na francuskom 1917, a kasnije će biti glavni deo generalovih memoara.
„Ono što nema u ovoj knjizi važno jeste generalov usputni trud, mimo same vojne misije, njegova zasluga za slanje više od četiri hiljada izbegle srpske dece na školovanje u Francuskoj i hiljadu srpskih regruta na studije na Sorboni“, navodi UKS.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.