Da li je kraj evolucije ljudske rase?

Ljudi su došli do kraja u evoluciji i ona se više neće odvijati kao što bi se moglo očekivati, tvrdi jedan od vodećih svetskih stručnjaka za genetiku. Glavni razlog ovog zaustavljanja točka evolucije je promena u društvenom ponašanju ljudi, odnosno činjenica da je razmnožavanje muškaraca starijih od 35 godina postalo prava retkost.
Naime, u predavanju koje je održao na University College u Londonu profesor Stiv Džouns (Steve Jones) istakao je da su za evoluciju neophodne tri komponente: prirodna selekcija, mutacija i nasumične promene.
"Neočekivano, mutacija kod ljudi je znatno opala zbog promena u načinu reprodukcije", izjavio je profesor Džouns. "Društvene promene često menjaju ljudsku genetsku budućnost", rekao je on i kao primer naveo bračne odnose i kontracepciju. Iako hemikalije i radioaktivno zagađenje mogu uticati na promene gena, ključni faktor su mutacije do kojih dolazi kod starijih ljudi. Uzrok tome je deoba ćelija.
"Svaki put kada se ćelije podele, nastaje mogućnost greške, to jest mutacije. Čovek star 29 godina (prosečne godine starosti očeva na zapadu) prolazi kroz 300 deoba ćelija pre nego spermom prenese svoj genetski materijal, a svaka deoba predstavlja priliku za grešku. Kod 50-godišnjaka je taj broj daleko veći od hiljadu. Pad broja starijih očeva imaće zato presudni uticaj na nivo mutacije. Nekada davno moćni muškarci imali su i stotine dece". Kao primer profesor je naveo Moulaja Ismaila iz Maroka, koji je živeo u 18. veku, a navodno je imao 888 dece. To znači da je dnevno imao polne odnose sa oko 1,2 žene punih 60 godina.
Drugi važan faktor koji navodi Džouns je slabljenje prirodne selekcije. "U drevna vremena polovina dece bi pomrla do 20. godine života. Danas na zapadu 98 odsto dece preživi do 21. godine". Pad nasumičnosti takođe je problem. "Ljudi su 10.000 puta češća pojava nego što bi trebalo da budu prema pravilima koja važe u životinjskom svetu, a za to treba da zahvalimo pre svega poljoprivredi. Bez nje, ljudi bi danas na svetu bilo oko pola miliona. Male izolovane populacije brzo evoluiraju, jer se geni gube. Danas cela populacija u svetu postaje povezana, pa se prilika za nasumične promene gubi. Istorija se stvara u krevetima, međutim, danas se oni jako približavaju. Mešamo se u globalnu masu i budućnost nam nije nimalo ružičasta", objasnio je profesor Džouns u svom predavanju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.