Takeši Kitano o Zatoičiju (2)
Zatoiči zbunjuje!
On je praktično nevidljiv; može da iznenadi svakog. Pitanje je – kako? Slep je, znači, ne bi trebalo da bude tako moćan pošto ne vidi svoje protivnike. Konačno sam odlučio da tajna Zatoičijeve snage bude u sloganu: „Ovo je ipak samo film.“ Čak sam se na kraju filma poigrao sa idejom o Zatoičijevom slepilu – možda Zatoiči na kraju krajeva i nije slep? Zatoiči zbunjuje, ali to i jeste njegova uloga.
Korice Zatoičijevog mača
Smatrao sam da bi crvena boja bila prirodan izbor za boju korica Zatoičijevog mača. Ne bi bilo interesantno da su korice njegovog mača bile u prirodnoj boji drveta. Bilo bi to prizemno i možda bih napravio film kao suviše toplu priču o normalnim seljanima. Mislio sam da ako Zatoiči bude plav i nosi crveno lakirani mač, ostali likovi će se suviše razlikovati od njega i niko neće hteti da se mnogo petlja sa njim.
Prisustvo humora
Želeo sam balans u filmu. Nisam želeo samo akcione scene kroz ceo film. Želeo sam da dodam malo humora kako bi ukupni utisak bio da se radi o malo lakšem filmu. Ogi, koga igra Saburo Išikura, trebalo je da bude vrlo loš momak, ali se toliko šalio okolo da sam odlučio da ga zadržim. Tako je on ispao neki šaljivi loš momak. Šaljivog dobrog momka – Šinkičija, Zatoičijevog saradnika, igra jedan od mojih najstarijih saradnika, komičar Guadalkanal Taka.
Netipični srećni završetak
Obično sam se šalio na račun japanskih istorijskih filmova, koji svi imaju isti kraj, na primer: dok heroj napušta grad i peške ide niz put pored pirinčanih polja, farmeri koji okopavaju polja, iznenada počinju da igraju i pevaju dok rade. Kada je na mene došao red da snimim istorijski film, pomislio sam: „Zašto da ja ne napravim svoju verziju tipičnog srećnog završetka istorijskog filma?“
Smatrao sam da bi bilo dosadno da ponavljam tradicionalne japanske folk igre sa gomilom amatera, što nije posebno uzbudljivo, ni zvučno, a ni vizuelno. Zaključio sam da je osnovna premisa priče o Zatoičiju, slepom maseru koji je postao majstor mačevalačke veštine i koji može da potegne svoj sakriveni mač brzinom munje, sama po sebi dovoljno neobična da bih od nje napravio zabavan film. Tako sam napravio svoju modernizovanu verziju tipične praznične scene sa igranjem u japanskom istorijskom filmu. Angažovao sam vodeće japanske step plesače da nastupe obučeni kao farmeri i drvodelje u tradicionalnim kimonima, sa drvenim klompama i pletenim sandalama – i odigraju step ples u najmodernijem aranžmanu uz pratnju hiphop ritma.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.