Monitori budućnosti (1)
Poslednja velika promena povezana s kompjuterskim monitorima bio je prelazak sa CRT tehnologije na LCD tehnologiju i oslobađanje mesta na stolu uz povećanje dijagonale monitora. A šta nas čeka u budućnosti? Za samo nekoliko godina napravljen je transfer sa CRT na LCD tehnologiju. Nova tehnologija donela je daleko veće rezolucije i veće dijagonale uz veliku uštedu prostora. Kad je reč o veličini i rezoluciji monitora, ne verujemo da postoji još mnogo mesta za napredovanje čisto iz praktičnih razloga. Naime, monitore veće od 24 ili 26 inča bilo bi teško koristiti na udaljenostima manjim od jednog metra. Pomeranje pogleda po tako velikoj površini bilo bi previše zamarajuće, zato proizvođači planiraju da poboljšaju kvalitet prikaza nekim drugim tehnologijama.
OLED je verovatno prvi stepenik ka napretku koji ćemo videti u kompjuterskim monitorima. Radi se o tehnologiji koja ne zahteva pozadinsko osvetljenje, kao što to traži LCD. Skraćenica OLED znači organic light emitting diode, što opet znači da matrica piksela sama emituje svetlo. Time se štedi na energiji, što je vrlo bitno za prenosne računare, a i sami ekrani mogu da budu tanji, jer nema potrebe za jednim celim slojem rasvete. Druge prednosti tehnologije OLED su veliki ugao gledanja, bolji kontrast i tačniji prikaz boja. U krajnjem slučaju, omasovljenjem ove tehnologije proizvodnja OLED ekrana trebalo bi da bude jeftinija od LCD ili plazma tehnologije. Mana OLED ekrana na trenutnom stepenu razvoja je njihov kratak životni vek. Zasad je postignut vek od 14.000 radnih sati, ali setimo se LCD i plazma tehnologije, koje su do samo pre nekoliko godina imale isti taj problem. Danas je on u potpunosti rešen, pa verujemo da će se isto dogoditi i s OLED ekranima.
Trodimenzionalni monitori još uvek su uglavnom u fazi prototipa. Privid trodimenzionalnosti danas uspeva da se sasvim dobro postigne posebnim naočarima koje se koriste zajedno s monitorima. Takav sistem odskora je počela da prodaje Nvidia, i on liči na već poznate sisteme kakve možemo videti u bioskopima. Potreban je kompatibilan monitor, grafička kartica i sistem naočara da bi se dobio prikaz treće dimenzije, to jest dubine slike. Ono čemu proizvođači teže je autostereoskopski sistem koji se za prikaz treće dimenzije ne oslanja na dodatke na očima posmatrača, već se ceo sistem nalazi u monitoru. Takvi monitori mogu usmeravati pojedine piksele tako da pokažu posebnu sliku za svako oko posmatrača, čime se dobija privid trodimenzionalnosti. Velika mana ove tehnologije je vrlo mali ugao gledanja. Trodimenzionalni prikazi, kao što su hologrami iz naučnofantastičnih serija, danas su mogući, ali su vrlo skupi i koriste ih samo neke naučne i državne ustanove bogatih zemalja radi testiranja i razvoja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.